Nastavljeno suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije

Nekadašnji operativac Državne bezbednosti Ratko Ljubojević kaže da je posle ubistva Slavka Ćuruvije sastavio dva primerka izveštaja koja je predao dežurnom načelniku. Tvrdi da su oko petog oktobra 2000. godine dobili nalog da unište sve sveske sa izveštajima pa i one o praćenju Slavka Ćuruvije.

"Sve smo iscepali i stavili u džakove. Mislim da je spaljeno u Termoelektrani u Obrenovcu. Nalog je sigurno došao iz kabineta direktora, a ko je tamo naredio ne znam. Uništavanje svezaka je nebitno, jer su izveštaji o radu redovno slati u analitiku", kaže svedok Ratko Ljubojević.

Svedok je izjavio i da misli da je automobil, koji je prema optužnici korišćen prilikom ubistva, predao optuženom Ratku Romiću i tadašnjem funkcioneru DB-a Franku Simatoviću.

Od izjave svedoka, veći utisak na advokata porodice Ćuruvija ostavio je kaže napad zastupnika odbrane na fondaciju Slavko Ćuruvija.

Advokat Zora Dobričanin je na početku suđenja citirala navode iz novina prema kojima je fondacija dobila novac iz Rokfelerove fondacije.

"Radi se po meni o otvaranju stare priče o izdajnicima i patriotama. Ponavlja se tu priča praktično znači ubijen je izdajnik Ivan Stambolić pa je pokušano ubistvo izdajnika Vuka Draškovića pa je onda ubijen izdajnik Slavko Ćuruvija. Ja jedino tako mogu da razumem ovu priču i to je po meni suština", kaže advokat porodice Ćuruvija, Slobodan Ružić.

Advokat optuženih Radonjića i Romića, Zora Dobričanin Nikodinović kaže da je po njoj dovoljno da se fond Slavka Ćuruvije finansira spolja.

"To je meni dovoljno takođe mi je dovoljno i da se fond za humanitarno pravo finansira spolja što znači dovoljno. Meni to dovoljno znači da tu niko nije samostalan", kaže Zora Dobričanin

Tužilaštvo tvrdi da je Slavko Ćuruvija ubijen po nalogu nepoznatih osoba iz najviših struktura vlasti, pored ostalog zbog javnih istupa u kojima je kritikovao nosioce političke vlasti.

Za ubistvo Ćuruvije optuženi su nekadašnji šef DB-a Radomir Marković, šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, kao i pripadnik tog centra Ratko Romić, dok je Milan Kurak, koji se tereti da je neposredni izvršilac ubistva u bekstvu i sudi mu se u odsustvu.

Radonjić i Romić se nalaze u pritvoru od hapšenja u januaru 2014. godine. Marković u zatvoru služi kaznu od 40 godina zatvora, a Kurak je u bekstvu i za njim je raspisana međunarodna poternica.

Prema optužnici, Ćuruviju je ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić koji je drškom pištolja udario Ćuruvijinu prijateljicu Branku Prpu u glavu.

Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti".

Ćuruvija je ubijen u dvorištu ispred ulaza u zgradu, gde su se nalazile prostorije marketing službe Dnevnog telegrafa.

Ključni svedok u tom procesu je nekadašnji komadant Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek Legija nakon čijeg svedočenja je pokrenuta zvanična istraga protiv optuženih.

Ulemek takođe služi jedinstvenu kaznu od 40 godina zatvora u požarevačkoj Zabeli zbog ubistva premijera Zorana Đinđića, Ivana Stambolića, zločina na Ibarskoj magistrali i nedela "zemunskog klana".