Smanjena kazna Vlastimiru Đorđeviću

16.10 - Vlastimir Đorđević pravosnažno osuđen na 18 godina zatvora.

15.30 - Počelo obrazlaganje presude Vlastimiru Đorđeviću. 

Žalbeno veće Haškog tribunala izreklo je bivšem načelniku Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije Vlastimiru Đorđeviću kaznu od 18 godina zatvora.

Današnjom presudom Žalbeno veće je smanjilo prvostepenu presudu od 27 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene nad kosovskim Albancima od 1. januara do 20. juna 1999. godine.

Sudije su delimično usvojile Đorđevićevu žalbu i oslobodile ga odgovornosti za zločine na nekim od lokacija navedenim u prvostepenoj presudi. Takođe, Žalbeno veće je ocenilo i da je prvostepena kazna bila preoštra.

Prema pravosnažnoj presudi, prvostepeno veće je pogrešilo kada je Đorđevića proglasilo krivim za deportaciju i progon albanskog stanovništva iz Peći i Kosovske Mitrovice u Crnu Goru, budući da tada između Kosova i Crne Gore nije postojala državna granica.

Preinačena je i osuđujuća presuda za deportacije u nekim selima u opštinama Srbica i Peć. Đorđević je oslobođen i krivice za ubistvo dva starca u Podujevu, kao i devet albanskih muškaraca u okolini Orahovca.

Žalbeno veće usvojilo je i Đorđevićevu žalbu na visinu prvostepene kazne, ocenjujući da je prvostepeno veće pogrešilo kada je njegov visoki položaj uzelo kao otežavajuću okolnost, bez procene da li je on taj položaj zloupotrebio.

Konačnom presudom, međutim, potvrđena je Đorđevićeva krivica po svim tačkama optužnice za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon Albanaca sa Kosova u prvih šest meseci 1999. kada je bio načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova.

Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata. Potvrđeno je i da su zločini počinjeni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo trajno uklanjanje Albanaca sa Kosova.

Pravosnažnom presudom je utvrđeno da je general Đorđević odgovoran za proterivanje stotina hiljada kosovskih Albanaca, kao i za ubistvo i premeštanje tela najmanje 724 albanska civila u masovne grobnice u Batajnici, Petrovom Selu kod Kladova i kod jezera Perućac u okolini Bajine Bašte.

Prikrivanje leševa kao dokaza zločina naredio je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, presudio je Tribunal.

Na kraju žalbenog postupka prošle godine, general Đorđević je, u obraćanju sudijama, potvrdio da su srpske snage bezbednosti na Kosovu 1999. počinile zlodela nad Albancima i izvinio se žrtvama i raseljenim civilima.

Priznao je i da je učestvovao u prikrivanju tela ubijenih Albanaca, naglasivši da se zbog toga kaje.

Usvojivši žalbu tužilaštva, veće je Đorđevića proglasilo krivim i za progon Albanaca putem seksualnog nasilja.

Prvostepenom presudom, on je bio oslobođen krivice za to delo. Novoj osudi, međutim, sudije su pridale manju važnost, ocenjujući da je smanjivanje kazne opravdano.

Žalbeno veće je odlučilo da će Đorđević ostati u Haškom tribunalu gde će sačekati prebacivanje u zemlju u kojoj će izdržavati kaznu.

Đorđević je uhapšen 17. juna 2007. godine u Crnoj Gori i istog dana je izručen sudu u Hagu. Tribunal je prošle sedmice izrekao prve pravosnažne presude srpskim zvaničnicima za zločine na Kosovu.