Keserović: Nesrbi nisu nasilno iseljavani

Svedočeći u odbranu Radovana Karadžića, vojni veštak Dragomir Keserović izjavio je pred haškim Tribunalom da su se Muslimani i Hrvati 1992. iz Bosanske krajine iseljavali zbog rata, a ne pod prisilom JNA i snaga bosanskih Srba.

Optužnica Karadžića (68), tadašnjeg predsednika Republike Srpske, tereti za progon nesrpskog stanovništva iz 20 opština u BiH, koji je uključivao nezakonito pritvaranje, zlostavljanje, ubistva i prisilno premeštanje.

Keserovićevim svedočenjem, Karadžić, koji se brani sam, pobijao je nalaz vojnog veštaka optužbe Juana Brauna da su JNA i njena naslednica - Vojska Republike Srpske, u proleće i leto 1992. godine prisilno premestile hiljade Muslimana i Hrvata.

Po Braunovom svedočenju iz novembra 2011, prisilnim iseljavanjem je pokušano ostvarivanje prvog strateškog cilja bosanskih Srba - odvajanja od druga dva naroda - koji je njihovo vođstvo, na čelu s Karadžićem, proklamovalo u maju 1992.

Penzionisani general VRS Keserović, nasuprot veštaku optužbe, ocenio je da iseljavanje muslimanskog i hrvatskog stanovništva nije bilo plod prisile.

"Ja smatram da se stanovništvo uglavnom iseljavalo zato što je u BiH počeo rat, što je vladala nesigurnost i što je svako nastojao otići sa tog prostora i sačuvati sebe, porodicu, imovinu... Opšti ambijentalni uslovi, ključni su uzrok iseljavanja", naglasio je Keserović.

On je rekao da se "nisu samo nesrbi iseljavali iz Krajine, iseljavali su se svi" i da su se "mnogi Srbi iselili iz zapadnih krajeva" BiH. To je, po svedoku, dokaz da iseljavanje nije bilo uzrokovano "politikom nekoga da pritiska nekoga da se iseli".

"Olakom kvalifikacijom", Keserović je nazvao Braunovu konstataciju da su, na početku rata u BiH, Srpska demokratska stranka i JNA zajedno radile na razdvajanju Srba od drugih naroda i svođenju "na minimum" njihovog prisustva na srpskim teritorijama.  

Na osnovu istih dokumenata koje je analizirao i Braun, Karadžićev vojni veštak zaključio je da je JNA "činila sve da situaciju smiri i drži pod kontrolom i da zaštiti i Srbe i nesrbe... JNA - ako nije bila napadana i blokirana - jednako je štitila sve".

Veštak: Vojska pozivala na mirno rešenje

Savezna vojska "protivila se etničkoj polarizaciji i pozivala sve da se kriza reši mirno", rekao je Keserović. S druge strane, SDS je na JNA gledala s nepoverenjem, kao na "ostatak komunističkog sistema". 

"Vremenom će doći do približavanja SDS i JNA, jer će druga dva naroda svojim napadima praktično gurnuti JNA ka SDS", kazao je svedok.  

Keserović je "muslimansko vođstvo" optužio da je izazvalo rat u BiH tako što je prvo  zapalilo Sarajevo" - između ostalog, napadom na JNA u Dobrovoljačkoj ulici u maju - a zatim i "dolinu Drine... i dolinu Sane".

Vojni veštak optužbe je, po Keserovićevoj oceni, te napade "minimalizovao", prikazujući ih kao "sporadične", s malim brojem žrtava. "Ja kažem da su to bili okidači za kasnije odgovore JNA... Incidente i kasnije veće sukobe inicirale su akcije Muslimana protiv JNA", podvukao je veštak odbrane.

Napadi na nesrpsko stanovništvo nisu, po Keseroviću, bili deo "službene politike" vlasti i vojske koji su se zalagale sa zaštitu manjina i kažnjavanje zločina.

U odgovoru na Braunovu konstataciju da JNA i VRS nisu učinile ništa da zaštite Muslimane i Hrvate, svedok je ukazao da su takva naređenja bila izdata posle prvih informacija o "iseljavanju zbog napetosti", s proleća 1992.

Keserović je tvrdio i da je vojni ekspert Tužilaštva "ekstremističke stavove" pojedinaca na srpskoj strani"pretakao" u "zvanične stavove organa".

Iako su bili javno izricani, ti "ekstremistički stavovi", nisu bili deo zvaničnih dokumenata ili politike vođstva bosanskih Srba, naglasio je Keserović.

Karadžićev veštak negirao je i Braunov nalaz da su vlasti i vojska odobravale pljačkanje nesrpskog stanovništva, sve dok je plen išao u njihovu kasu.

Keserović je rekao da i vojne i civilne vlasti činile sve da pljačku spreče, a počinioce kazne.

Budući da će tužioci tek 23. jula unakrsno ispitivati Keserovića, sudije će sutra saslušati sledećeg svedoka Karadžićeve odbrane. 

Karadžić je optužen i za genocid u Srebrenici; terorisanje stanovništa Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce pripadnike mirovnih snaga UN, 1992-95. godine.