Svedok odbrane nije znao za Srebrenicu

Kao svedok odbrane na suđenju Radovanu Karadžiću, bivši pomoćnik ministra policije Republike Srpske Milenko Karišik tvrdio da ga, kao tadašnjeg načelnika Resora javne bezbednosti MUP RS, niko nije zvanično informisao da su snage bosanskih Srba, posle zauzimanja Srebrenice, počinile bilo kakav zločin nad zarobljenim Muslimanima.

Budući da nije imao takve informacije, Karišik, kako je izjavio, o tome nije ni mogao izvestiti predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, s kojim je u to vreme nekoliko puta razgovarao.

U izjavi koju je Karadžić uveo u dokaze u pisanom obliku, Karišik je negirao postojanje plana za likvidaciju zarobljenih muslimana i za proterivanje stanovništva Srebrenice.

Karadžić koji je bio i vrhovni komandant Oružanih snaga RS, optužen je za genocid nad oko 7.000 srebreničkih Muslimana koje su vojne i policijske snage bosanskih Srba streljale pošto su 11. jula 1995. zauzele Srebrenicu.

Tokom unakrsnog ispitivanja, Karišik je ostao pri svom iskazu, iako mu je tužilac Džulijan Nikols predočio niz policijskih depeša, upućenih njegovom štabu, s mnoštvom informacija o napadu na Srebrenicu, o zarobljenim i ubijenim muslimanskim borcima, o njihovom prebacivanju ka području Zvornika, gde su, po optužnici streljani.

Svedok se ogradio od zbivanja u Srebrenici, tvrdeći da je u policijskom štabu na Palama bio zadužen za sarajevsko ratište, kao i da je VRS, a ne MUP, imala nadležnost u zonama ratnih operacija, te i u Srebrenici.

Na tužiočevo pitanje da li sada zna da su pripadnici Drinskog korpusa VRS, uključujući i policijske specijalce, pobili hiljade zarobljenih Muslimana, Karišik je odgovorio da "zaista ne zna, ni dan danas za razmere, broj i pravu prirodu tog zločina" zato što je "bilo mnogo manipulacija".

"Kao pomoćnik ministra unutrašnjih poslova nisam bio izvešten ni usmeno, ni pismeno da se desio bilo kakav zločin. Ja sam sve to čuo s televizije i iz informativnih glasila u RS posle rata", rekao je Karišik.

Upitan da li je znao da su policijski specijalci pod komandom Ljubomira Borovčanina 13. jula 1995. ubili oko 1.000 Muslimana u skladištu zadruge u selu Kravica kod Bratunca, Karišik je odgovorio da ni to nije znao, zato što se bavio pitanjem Sarajeva u Štabu i zato što ga niko o tome nije izvestio.

Kao netačnu, Karišik je odbacio tvrdnju da je Karadžić lično njemu 10. jula 1995. "izdiktirao naređenje" da Borovčaninova jedinica učestvuje u napadu na Srebrenicu. Tu tvrdnju ranije je pred Tribunalom izgovorio tadašnji zamenik ministra unutrašnjih poslova RS Tomislav Kovač.

Zastupnik optužbe u utorak, 2. jula, okončaće unakrsno ispitivanje Karišika.

Karadžić je optužen i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i za uzimanje za taoce pripadnika mirovnih snaga UN od 1992. do 1995. godine.