Karadžić nije znao za ubistva u Srebrenici?

Svedoci odbrane Dušan Kovačević i Gordan Milinić, na suđenju Radovanu Karadžiću u Hagu, izjavili da optuženi u julu 1995. godine nije znao za ubijanja Muslimana iz Srebrenice. Iako je bio vrhovni komandant, Karadžić nije kontrolisao vojsku, tvrde svedoci.

Na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom, svedoci odbrane Dušan Kovačević i Gordan Milinić tvrdili su da Karadžić u julu 1995. godine nije imao saznanja o ubijanju Muslimana iz Srebrenice koje je zarobila Vojska Republike Srpske.

Kovačević i Milinić posvedočili su i da je Karadžić, u to vreme, bio u sukobu sa komandantom VRS Ratkom Mladićem, sugerišući da, iako je bio vrhovni komandant, on nije imao kontrolu nad vojskom.

Tadašnji predsednik RS, Karadžić optužen je, između ostalog, za genocid nad 7.000 muslimanskih muškaraca iz Srebrenice u danima pošto je, 11. jula 1995. godine, VRS zauzela tu zaštićenu zonu UN u istočnoj Bosni.

Svedok Kovačević, koji je 1993. godine bio ministar odbrane RS, izjavio je da mu "nije poznato da je Karadžić ikada razgovarao sa nekim o Srebrenici".

"O tome nisam čuo nijednu-jedinu reč od njega, bilo kakve podatke o žrtvama u Srebrenici".

Kovačević je posvedočio da je od generala Mladića i njegovih najbližih saradnika iz GSS VRS Zdravka Tolimira i Radivoja Miletića, krajem 1995. godine, čuo da je bilo "nekontrolisanog ubijanja manjeg broja zarobljenika" iz Srebrenice, koje je bilo "odmazda" i "osveta" za oko 3.000 Srba koje su muslimanske snage do tada ubile u selima oko enklave.

U tim razgovorima, Kovačević je, kako je rekao, čuo i da je "najveći broj Muslimana poginuo u proboju" iz obruča oko Srebrenice kroz šumu ka Tuzli. Iz drugih izvora, svedok je saznao da su srpske snage streljale "oko 400" srebreničkih Muslimana.

Generala Tolimira, sud u Hagu je nepravosnažno osudio na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, a Miletića na 19 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja zločina nad Muslimanima.

Svedok Kovačević izjavio je i da do danas "nema drugih podataka", ali da je Tribunal "svakako merodavan da kroz procese utvrdi podatke" i da su ti nalazi "merodavni" i za njega.

Svedočeći o sukobima između Karadžića i Mladića, Kovačević je tvrdio da je Mladić imao ambiciju da posle rata bude predsednik RS i da je ga je on lično čuo kada je to rekao na jednom sastanku.

Pri tom iskazu, ostao je i pošto su mu tužioci citirali Mladićeve reči upućene, u avgustu 1995. godine, predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću da "nema političkih ambicija" i da "želi da služi narodu kao vojnik".

Kovačević je tvrdio i da je GSS VRS "samostalo planirao i izvodio" operacije "bez znanja vrhovnog komandanta".

Kada su ga tužioci podsetili da je na suđenju Momčilu Perišiću izjavio da je operacije morao odobriti Karadžić, svedok je odgovorio da je Karadžić ponekad "ovlastio GSS da samostalno sprovodi operacije za koje je smatrao da su hitne".

Milinić: Glavni štab bio "otuđeno telo"

Svedok Milinić, koji je 1994-95. godine bio Karadžićev savetnik za bezbednost, izjavio je da Karadžić "nije kontrolisao VRS", tvrdeći da su generali otvoreno govorili da "Karadžić nije njihov vrhovni komandant".

"Civilna vlast nije kontrolisala vojne strukture", rekao je Milinić, podsećajući da je Karadžić "tri puta pokušao da smeni komandanta VRS generala Ratka Mladića", ali da to "nije mogao" zato što je "Glavni štab VRS imao silu i oružje".

"Glavni štab je samostalno komandovao kao otuđeno telo, a predsednik im je trebao kao pokriće", tvrdio je svedok.

Naglašavajući da je u julu 1995. godine imao uvid u mnoštvo bezbednosnih izveštaja, Milinić je tvrdio da nije imao saznanja o ubistvima zarobljenika iz Srebrenice i da "veruje da Karadžić, takođe, nije znao za to".

Milinić je sugerisao i da nije autentičan Karadžićev potpis na Direktivi broj sedam iz marta 1995. godine kojom je VRS naložio da u Srebrenici i Žepi stvori nepodnošljive uslove, bez nade u dalji život i opstanak civilnog stanovništva.

Autentičnost svog potpisa, Karadžić, koji se brani sam, do sada nije osporavao.

Po Malinićevim rečima, Karadžić je od VRS, u februaru 1994. i avgustu 1995. godine, dobio informaciju da ta vojska nije ispalila granate koje su u dva navrata izazvale brojne civilne žrtve na sarajevskoj pijaci Markale.

Nove svedoke odbrane, Karadžić će pred sudije izvesti sutra.

Optužnica ga tereti i za za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95. godine. Karadžić negira krivicu za te zločine.

broj komentara 0 pošalji komentar