Biografije Jovice Stanišića i Franka Simatovića

Jovica Stanišić, glavni oslonac Miloševićeve vladavine i njegov čovek od poverenja, važio je za sivu eminenciju, bez čijeg odobrenja ništa nije bilo moguće uraditi. Pripisuju mu da je kreator višestranačja u Srbiji kao i preuzimanja arhive Saveznog SUP-a i očuvanje MUP-a Srbije.

Prvog čoveka Službe, javnost je upoznala nakon četiri godine na funkciji 3. juna 1995. godine. Zbog načina na koji je privoleo Karadžića da odstupi od tvrdih stavova i tokom rata u BIH oslobodi 120 vojnika Unprofora, zapad je u Stanišiću video, kako su tada mediji pisali, pouzadnog partnera.

Potvrda toga bilo je i njegovo učešće u oslobađanju dvojice francuskih pilota koje je zarobio Ratko Mladić. Zbog uspeha u oslobađanju pilota, u Parizu mu je uručeno priznanje, a bio je i deo pregovaračkog tima u Dejtonu.

Tokom sedam godina vođenja tajne službe, uvek su mu pripisivane dobre veze sa zapadom, pre svega sa američkim centralnom obaveštajnom agencijom.

Stanišić je smatran za najmoćnijeg čoveka devedesetih, to je potkrepljivano podatkom da su se premijeri i ministri policije menjali, a on godinama ostajao na čelu najjače bezbednosne službe u zemlji.

Oni koji su mu bili naklonjeni tvrdili su da nije dozvoljavao zloupotrebu službe. Sa druge strane, protivnici, kojih nije bilo malo, smatrali su ga za najlošijeg čelnika te službe u njenoj istoriji.

Milošević ga je smenio 1998. godine zbog razmimoilaženja u načinu rešavanja kosovskog problema, jer se, kako su tada mediji pisali, protivio prekomernoj upotrebi sile na Kosovu.

Stanišićeva desna ruka, Franko Simatović Frenki, bio je, tvrdili su poznavaoci prilika u službama bezbednosti, izvršilac operacija koje bi osmislio Stanišić. U periodu dok je Stanišić vodio službu, Simatović osniva Jedinicu za specijalne operacije.

Smenu svog mentora i prijatelja 1998, Simatović preživljava i ubrzo postaje pomoćnik novog načelnika DB-a, Radomira Markovića. Međutim, prema sopstvenim tvrdnjama, Marković nad Frenkijem i JSO-om nije imao nikakvu kontrolu. Na mestu komandanta JSO-a zamenio ga je Milorad Ulemek Legija.

Posle petog oktobra, tvrdilo se, da je Stanišić pokušao da uspostavi veze sa novim, demokratskim vlastima, ali da nije naišao na pozitivan odgovor. Uhapšen je u akciji Sablja 13. marta 2003. dan posle ubistva premijera Đinđića, zajedno sa Simatovićem. Haškom sudu Stanišić je izručen 11. juna, a Simatović na današnji dan pre tačno deset godina.

Zbog narušenog zdravlja, Stanišić je nekoliko puta puštan na privremenu slobodu. Tokom boravaka u Beogradu, govorilo se da je uvek sa optimizmom gledao na ishod suđenja u Hagu, uzdajući su u volju Zapada da mu se zahvali za uspešno suzbijanje lošeg delovanja Karadžića i Mladića tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.