Katanić: Karadžić nije pominjao ubistva u Srebrenici

U nastavku suđenja bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom, svedok odbrane Dane Katanić rekao je da u julu 1995. godine nije znao za masovna ubistva Muslimana iz Srebrenice.

Katanić, tadašnji predsednik opštinske vlade u Skelanima, posvedočio je da mu Karadžić, tokom tri susreta u to vreme, nije spomenuo nikakva ubistva srebreničkih Muslimana.

Optužnica Karadžića (67), koji je tada bio i vrhovni komandant Vojske RS, tereti za genocid nad oko 7.000 srebreničkih Muslimana i progon hiljada žena, dece i staraca, u danima pošto je VRS, 11. jula 1995, zauzela tu enklavu, koja je bila pod zaštitom UN.

Katanić, koji se sa Karadžićem susreo na dan pada Srebrenice i tri dana kasnije, izjavio je da je prvi razgovor bio posvećeni njegovom strahovanju da bi Skelani mogli biti ugroženi.

Tema drugog razgovora bila je Karadžićeva namera da za civilnog poverenika za Srebrenicu postavi Miroslava Deronjića, kojoj se Katanić, kako je rekao, protivio.

Sud u Hagu, Deronjića, koji je bi predsednik Srpske demokratske stranke u Bratuncu, osudio je 2003. na 10 godina zatvora, nakon što je on priznao krivicu za smrt više od 60 Muslimana iz sela Glogova u bmaju 1992. godine.

Deronjić je prethodno svedočio protiv bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića i drugih optuženih za zločine u Srebrenici. Umro je 2007. godine na izdržavanju kazne u Švedskoj.

"Nije bilo diskusije o bilo kakvim ubistvima zarobljenika iz Srebrenice", posvedočio je Katanić, dodajući da o tome s Karadžićem nije razgovarao ni tokom njegove posete Srebrenici u avgustu 1995. godine.

U unakrsnom ispitivanju, Katanić je potvrdio da je Deronjić bio "blizak" Karadžiću kao zvaničnik SDS.

Svedok, koji je rekao da je 13. jula 1995. godine, bio u Bratuncu na sastanku s Deronjićem, potvrdio je i da je u gradu video autobuse kojim su iz Srebrenice odvođeni Muslimani, ali je tvrdio da ne može da kaže koliko ih je bilo.

"Nisam gledao i nisam imao potrebu da gledam, video sam gužvu...Nisam znatiželjan da gledam tamo gde ne treba da gledam", napomenuo je Katanić.

Na sugestiju tužioca da je morao videti "hiljade" muslimanskih muškaraca koje su tog dana bile u Bratuncu, svedok je odgovorio da "ne zna" i da "ne veruje" da ih je bilo na hiljade.

Po optužnici i ranijim presudama Tribunala, muslimanski muškarci su u Bratuncu zadržani tokom noći, uz zlostavljanje i ubistva, a 14. jula 1995. godine su prebačeni na više lokacija kod Zvornika i sistematski pobijeni.

Zastupnik optužbe sugerisao je i da je da je svedok istog dana čuo i za "streljanje više od 1.000 Muslimana" u obližnjem selu Kravica.

Katanić je odgovorio da "to nije čuo" i da "ne zna da je to bilo streljanje, to vi kažete". Potvrdio je da je čuo da su, posle ubistva jednog srpskog vojnika, u Kravici "nastali nemiri".

Na pitanje šta podrazumeva pod "neredima", svedok je odgovorio: "Da je bilo tu daljeg ubijanja, a kada, koliko, kako, to nisam znao".

Tvrdio je i da nije znao da je policijski odred iz njegovog mesta, Skelana, počinio zločin, niti da je komandant odreda Milenko Trifunović pred sudom BiH osuđen za genocid.

Katanić je izjavio i da sutradan, 14. jula, kada je krenuo na sastanak s Karadžićem na Palama, pri prolasku kroz Kravicu ništa neobično nije primetio.

Pri toj tvrdnji ostao je i pošto mu je tužilac predočio iskaze ranijih svedoka odbrane Aleksandra Tešića i Jovana Nikolića da su tog dana u Kravici videli i gomilu od "200-300" leševa i sama ubistva.

"Ne, nisam primetio gomilu leševa kad sam išao kod Karadžića...Ništa nisam video", odgovorio je Katanić. Negirao je i da je bilo šta o događaju u Kravici rekao Karadžiću tokom susreta tog dana.

Odgovarajući, tokom dodatnog ispitivanja, na pitanje Karadžića, koji se brani sam, Katanić je potvrdio da su ti ljudi "pobijeni-nema ih".

Prema optužnici protiv Karadžića, ubistvo oko 1.000 muslimanskih zarobljenika u skladištu zadruge u Kravici bio je prvo u nizu masovnih ubistava Muslimana iz Srebrenice.

Odbranu pred Tribunalom, Karadžić će nastaviti sutra. Optužnica ga tereti i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva artiljerijskim i snajperskim napadima i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, od 1992 do 1995. godine.