Krstić odbio da svedoči na suđenju Karadžiću

General u penziji Vojske Republike Srpske Radislav Krstić odbio je po drugi put da pred Haškim tribunalom svedoči u odbranu svog nekadašnjeg vrhovnog komandanta Radovana Karadžića, uz obrazloženje da mu narušeno zdravlje to ne dozvoljava, javlja dopisnik agencija Beta. Tribunal će zbog toga, kako je najavio predsedavajući sudija Ogon Kvon, generala Krstića uskoro optužiti za nepoštovanje suda.

"Iz razloga koji su vam poznati, ja nisam promenio stav da ne mogu da svedočim u ovom procesu. Jednostavno, ne mogu protiv svog zdravlja", rekao je Krstić jutros u sudnici.

Generala Krstića, (64), koji je za vreme rata u BiH bio komandant Drinskog korpusa VRS, Tribunal je 2004. pravosnažno osudio na 35 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja genocida u Srebrenici.

Tadašnji predsednik RS, Karadžić (67) optužen je za genocid nad više od 7.000 Muslimana u danima pošto je VRS 11. jula 1995. zauzela tu enklavu u istočnoj Bosni.

Generala Krstića Tribunal je posebnim nalogom (subpoena), na zahtev Karadžića, obavezao da svedoči, pošto nije želeo dobrovoljno da to učini.

Krstić je 7. februara bio doveden u sudnicu, ali je odbio da položi zakletvu. Rekao je da "isključivo iz zdravstvenih razloga" ne može da svedoči. "Sama pomisao na to da pred ovim sudom treba nešto da govorim izaziva stres", rekao je u februaru Krstić, optužujući Karadžića da "bezobzirno gazi" preko njega.

Rekao je i da je "pod stalnim nadzorom lekara i psihijatara" u pritvoru Tribunala u Sheveningenu, u koji je vraćen posle napada na njega u Velikoj Britaniji, dodajući da "oporavak nije bio primeren".

Raspravno veće potom je naložilo da Krstić bude podvrgnut lekarskim i psihijatrijskim pregledima, koji su, kako je saopštio sudija Kvon, pokazali da ne postoje medicinski razlozi zbog kojih on ne bi mogao da svedoči.

U skladu s tom odlukom, general Krstić je jutros ponovo izveden pred sudije, ali je ostao pri svom stavu da ne može da svedoči.

Karadžić je danas u sudnici rekao da ne može da odustane od zahteva za Krstićevo svedočenja, zato što "niko drugi" ne može da odgovori na njegova "tri pitanja". Kao jedno od pitanja, pre nego što ga je sudija Kvon prekinuo, Karadžić je naveo: "Da li smo on i ja planirali da pobijemo zarobljenike u Srebrenici".

Kako je rekao sudija Kvon, raspravno veće će uskoro podići optužnicu protiv Krstića zbog nepoštovanja suda, a zatim će biti zakazano izjašnjavanje optuženog o krivici.

Za nepoštovanje suda, ako bude osuđen, Krstić bi po pravilima Tribunala, mogao biti osuđen kaznu do sedam godina zatvora, na globu do 100.000 evra ili na obe.

Bivši predsednik Republike Srpske optužen je i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.

Vučurević: SDA pozivala Muslimane da odu iz Trebinja

Svedočeći u odbranu Radovana Karadžića, bivši predsednik Skupštine opštine Trebinje Božidar Vučurević rekao je pred Haškim tribunalom da su Muslimani tog grada, 1993, otišli dobrovoljno, na poziv Stranke demokratske akcije.

Srpske vlasti u Trebinju, po Vučurevićevim rečima, samo su obezbedile vozila i osiguravale konvoje kojim su Muslimani prešli u Crnu Goru, kako se "ne bi dogodili zločini".

"Sve je bilo učinjeno da muslimanski narod bezbedno ode iz istočne Hercegovine i da sukoba ne bude u Trebinju... kad su Muslimani dobili instrukciju SDA da se iseljavaju iz Trebinja", posvedočio je Vučurević.

Svedok je rekao da je svakom ko je tražio, omogućio da dobije "pasoš i propusnicu i da putuje".

Optužnica protiv Radovana Karadžića za zločine u BiH ne obuhvata i opštinu Trebinje. 

Tužilac Alan Tiger, u unakrsnom ispitivanju, suočio je Vučurevića sa izjavama trebinjskih Muslimana da su otišli zbog pritisaka i pretnji, pošto im je gradonačelnik rekao da im ne može garantovati bezbednost.

Svedok je potvrdio da je stotinama Muslimana rekao da "ih niko ne tera", ali da im ne može garantovati bezbednost zato što su u Trebinje došle hiljade srpskih izbeglica. Napomenuo je da su mu "Srbi ubili bratića", kojeg nije mogao da zaštiti, i da su pucali i na njega.

Vučurević je izjavio da poseduje dokument kojim je generalni sekretar SDA Hasan Čengić naložio Muslimanima da se isele iz Trebinja i da mu je taj dokument predao lokalni član te stranke.

Karadžić, koji se brani sam, dokument je prikazao u sudnici, opširno ga citirajući. Tužilaštvo je saopštilo da "nema stav" o autentičnosti tog dokumenta, s obzirom da Trebinje nije u optužnici protiv Karadžića.

Bilo je rušenja na sve strane

Tužilac Tiger predočio je, zatim, Vučurevićev intervju "Srpskom oslobođenju" u kojem je 1994. rekao da "ko se uhvati s Muslimanima, kao da je u kolu s đavolima", da Muslimane "ne možeš izbrojati - to je natalitet da te Bog sačuva" i da je rat u BiH "civilizacijski", protiv "nesretnog islama".

Nazivajući citate "insinuacijama", Vučurević je rekao: "Ja sam to pročitao, ali je ovo daleko od mene".

Svedok je, međutim, potvrdio da veruje da su u BiH ratovali "Srbi - poislamljeni Srbi, pokatoličeni Srbi i Srbi koji su ostali Srbi". "Jedan narod, a tri vere - to je velika nesreća", konstatovao je Vučurević.

Na pitanje tužioca o rušenju džamija u Trebinju, Vučurević je odgovorio da je bilo "rušenja na sve strane, po principu rušite vi moje, rušim ja vaše", ali da to nije bilo organizovano i da vlasti to nisu odobravale.

Kao dokaz, naveo je da je katedrala u centru Trebinja ostala netaknuta, zato što "nije bila srušena srpska pravoslavna crkva u Dubrovniku".

Upitan da li je izjavio da će izgraditi "stariji i lepši Dubrovnik", posle granatiranja 1991, Vučurević je rekao: "Gospodo, Hrvati su srušili stari most na Neretvi (u Mostaru)... Kad su ih pitali zašto, oni su rekli: 'Napravićemo stariji, novi most'... Kad su mene pitali, ja sam u šali rekao: 'Napravićemo mi stariji, novi Dubrovnik'. To nije ozbiljno".

Karadžić se Vučureviću zahvalio za svedočenje i za "čuvanje komšija Muslimana" u Trebinju.
Proces Karadžiću, optužnom i za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95. godine, biće nastavljen sutra.