Odbrana Krajišnika traži oslobađanje, optužba doživotni zatvor

Tokom rasprave o žalbama obe strane na prvostepenu presudu, Krajišnik, koji se brani sam, uz pomoć uglednog američkog advokata Alana Deršovica, tvrdio je da kao predsednik Skupštine Republike Srpske nikada "nije želeo rat" i da je, kada je do rata došlo, "učinio sve da dođe do mira".

"Nadam se da ćete ispraviti greške pretresnog veća, jer ja se osećam nesrećnim, ali se ne osećam krivim", rekao je Krajišnik, podvlačeći da je u BiH počinjeno "mnogo zla" i da on to ne negira.

Opovrgavajući navode prvostepene presude da je bio učesnik u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu" trajnog uklanjanja Muslimana i Hrvata sa velikih delova teritorija BiH, u cilju stvaranja srpske države, Krajišnik je naznačio da je, nasuprot tome, zalagao za sprovođenje Kutiljerovog mirovnog plana iz 1992. kojom bi tri naroda u BiH dobila svoje kantone.

Tvrdio je i da je za vreme suđenja prvi put čuo "za patnje druge strane", zato što je za vreme rata "slušao samo o patnjama Srba".

Optužbama da se zalagao za razmenu stanovništva, Krajišnik je suprotstavio tvrdnju da su i Srbi i Muslimani bežali od rata.

Zastupnik Deršovic naglasio je da je Krajišnikova uloga u zbivanjima u BiH bila isključivo politička i da se on ni u jednom govoru nije zalagao za etničko čišćenje, ratne zločine, niti pozivao na oružje, već je, naprotiv, govorio o mirnom rešenju.

Po Deršovicu, prvostepena presuda je neodrživa zato što je Krajišnik osuđen kao akter zločinačkog poduhvata, a da nije utvrđena njegova veza sa počiniocima zlodela, niti da ih je sam počinio.

Čak i da je Krajišnik zagovarao razdvajanje naroda u BiH i razmenu stanovništva, "to samo po sebi nije kriminalni cilj zajedničkog zločinačkog poduhvata" zato što je izrečeno u legalnom političkom govoru čija je sloboda zagarantovana, ocenio je Deršovic.

Napominjući da će odbrana podneti "vrlo važne oslobađajuće dokaze na osnovu razgovora sa Radovanom Karadžićem" koji će u sudskom pritvoru imati Krajišnik, Deršovic je naznačio da dokazi pokazuju da Krajišnik tokom rata nije imao efektivnu kontrolu ni nad političkim organima, niti snagama bosanskih Srba.

Deršovic je Krajišnika nazvao "pregovaračem" i ocenio da je on "optužen zato što je držao političke govore".

Odbrana je tvrdila i da prvostepeno suđenje nije bilo pravično, budući da tadašnji branioci nisu Krajišnika zastupali na pravi način.

Nasuprot tvrdnjama odbrane, tužioci su tvrdili da je prvostepena kazna Krajišniku "neadekvatna", s obzirom na ključnu ulogu koju je on odigrao u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu" proterivanja nesrba.

Po tužiocima, "Krajišnik i Karadžić bili su dva tela, a jedna duša" na čelu tog poduhvata, u čijem su sprovođenju srpske snage počinile teške zločine nad Muslimanima i Hrvatima širom BiH.

Optužba je stoga tražila da žalbeno veće izrekne Krajišniku pravosnažnu kaznu doživotnog zatvora.

Veće sudije Fausta Pokara, koji je i predsednik Tribunala, odluku o žalbama doneće naknadno.