Protiv mene leka nema!

Lider radikala Vojislav Šešelj završio je iznošenje završne reči u glavnom postupku koji se protiv njega vodi u Hagu za ratne zločine na prostoru Hrvatske, BiH i Vojvodine od 1991. do 1993. godine.

Šešelj je iznošenje završne reči završio rečima: "Protiv mene leka nema", a tokom obraćanja u sudnici recitovao i francusku "Marseljezu", javlja specijalni izveštač RTS-a iz Haga Miloš Milić.

Ovim je suđenje Šešelju praktično završeno, jer je on ranije najavio da neće izvoditi dokaze. Niko ne može da predvidi za koliko bi sudsko veće moglo da donese presudu, s obzirom na to da je slučaj predsednika SRS-a veoma specifičan.

Predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti saopštio je da će naknadno zakazati izricanja presude.

Optuženi je u poslednjem danu iznošenja završne reči govorio o, kako je rekao, političkim okolnostima koji su uticali na stvaranje optužnice protiv njega, na predmet i na pokušaj da se on politički uništi, odnosno da mu se spreči političko delovanje.

Šešelj je rekao da je proces protiv njega bio politički motivisan i da je bio izložen političkom progonu. "Ovaj proces bio je proces na zadatu temu", rekao je Šešelj i objasnio da je tužilaštvo tek posle podignute optužnice počelo da vodi istragu kako bi joj prilagođavalo izjave svedoka.

Lider radikala rekao je da, kada se već našao u Hagu, nije bilo govora o brzom početku suđenja, već da je "ostavljen na čekanju". "Već prve godine počeli su protiv mene neku vrstu političkog i psihološkog rata", rekao je Šešelj.

Šešelj je ponovio da je 2003. optužen na zahtev tadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića i da je to u svojim memoarima potvrdila Karla del Ponte, koja je u to vreme bila glavna tužiteljka.

Citirajući Vikiliks, optuženi je, takođe, tvrdio da su u zaveru protiv njega i SRS-a bile umešane i obaveštajne službe SAD, Velike Britanije, Francuske i Nemačke. Kao dokaz da je proces politički, Šešelj je naveo da je izjave svedoka Haško tužilaštvo počelo da uzima tek posle podizanja optužnice.

Negirajući pravnu osnovanost dela optužnice koja ga tereti da je "govorom mržnje" počinio krivično delo progona u Vukovaru i vojvođanskom selu Hrtkovci, Šešelj je, pozivajući se na raniju presudu Tribunala, tvrdio da takav govor nije krivično delo po međunarodnom pravu.

Šešelj je iz presude Tribunala bosanskom Hrvatu Dariju Kordiću citirao da "govor mržnje nije dostigao status krivičnog dela u međunarodnom običajnom pravu".

"Nema konsenzusa o zabrani širenja verske, nacionalne i rasne mržnje, zato to i nije u međunarodnom običajnom pravu", rekao je Šešelj.

On je naznačio da je širenje verske, nacionalne i rasne mržnje krivično delo, ali da se kažnjava kraćim zatvorskim ili novčanim kaznama.

Učešće u ratu nije krivično delo

Rekao je i da "učešće u ratu i doprinos srpskim ratnim naporima nije krivično delo" i upitao sudije da li u njegovim govorima mogu naći „ijedan fragment koji je bio bitni doprinos krivičnom delu".

Tokom završne reči, Šešelj je više puta "izdajnicima" nazvao prvake Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, optužujući ih za veze sa stranim obaveštajnim službama koje ih, prema njegovoj tvrdnji, i finansiraju.

"Nikolić i Vučić spremni su na mnogo gore stvari nego Boris Tadić i Demokratska stranka", tvrdio je Šešelj, aludirajući na odnose Srbije sa Zapadom.

Suđenje je počelo u novembru 2007, a Šešelj je u pritvoru Tribunala od kraja februara 2003. kada se dobrovoljno predao odmah pošto je optužnica protiv njega obelodanjena.

Iznoseći završnu reč prošle sedmice, Šešelj je poručio da je Tribunal nelegimitan, a da tužioci lažnim svedocima nisu dokazali njegovu krivicu, već dodatno degradirali svaki integritet suda.

"Tri dana smo ovde slušali gomilu gluposti, laži i nesuvislih reči Tužilaštva, koje je obavilo prljavi zadatak koji su im postavile zapadne obaveštajne službe. Ovaj sud je politički i vojni instrument SAD, američka konjica i Šesta flota", rekao je Šešelj na početku završne reči.

Početak iznošenja završne reči optuženog bio je pomeren prošle nedelje sa ponedeljka i utorka na sredu i četvrtak, jer je lider Srpske radikalne stranke prethodno ponovo operisan, pošto defibrilator koji mu je ugrađen početkom januara nije bio ispravan.

Drugog dana iznošenja završne reči, prošlog četvrtka, Šešelj je govorio s vidnim naporom, a zbog njegovog lošeg zdravstvenog stanja pravljene su češće i duže pauze.

Haški tribunal podigao je optužnicu protiv Šešelja u januaru 2003. godine. Suđenje mu je počelo u novembru 2007. godine, a tužioci su za njega tražili kaznu od 28 godina zatvora, tvrdeći u završnoj reči pretprošle sedmice da je optuženi kriv po svih devet tačaka optužnice.

Protiv Tribunala i iz groba

Osvrćući se na zahtev tužilaštva da bude osuđen na 28 godina zatvora, Šešelj je ocenio da "nema nikakve šanse da tu kaznu izdrži" do kraja, ako na nju bude osuđen.

"Imajući u vidu koliki sam protivnik SAD, NATO, EU i koliko mrzim Haški tribunal, sve sudije i tužioce ovde, onda je jedina primerena kazna doživotna robija. I to je jedina kazna koju mogu da izdržim do kraja", rekao je Šešelj.

"Zahtevam da mi ukinete pritvor s argumentom da za njega nema nijednog razloga. Ne postoji opasnost da ću bežati – gde bih i zašto bežao? Ne postoji ni opasnost da ću uticati na svedoke, jer su svi odavno saslušani", rekao je Šešelj sudijama, dodajući da ne očekuje da će oni usvojiti njegov zahtev.

Optuženi je naglasio i da je veoma zadovoljan procesom zato što je "dokazao da je Haški tribunal nelegalan, antisrpski i da se služi lažima, najprljavijim manipulacijama, da nije doprineo pravdi, nego nepravdi i da je instrument novog svetskog poretka koji je gori od Hitlerovog nacizma".

"Ja odavde odoh u slavu, a SRS u pobedu na izborima. Srpska radikalna strankaS mi je važnija od života", rekao je Šešelj, poručujući da će, "ako uskoro umre", borbu protiv Tribunala nastaviti i iz groba.

Šešelj je tvrdio i da je "optužnica zasnovana na lažima", negirajući još jednom bilo kakvu vezu dobrovoljaca SRS-a koje je on poslao na ratišta u Hrvatskoj i BiH sa zločinima koji su tamo bili počinjeni.

Rekao je da "kampanje progona" nesrba, za koju je optužen, "nije bilo nigde", a naročito ne u vojvođanskom selu Hrtkovci u proleće 1992, kako to tvrdi optužba.

Šešelj je tvrdio da se on zalagao za "humanu razmenu stanovništva", koju su u to vreme zagovarali i predsednici Hrvatske Franjo Tuđman i SR Jugoslavije Dobrica Ćosić.

Vođa radikala ponovio je uverenje da su Makedonija, Crna Gora, BiH i većim delom Hrvatska "srpske zemlje" i da su tamošnji narodi većinom Srbi različitih veroispovesti.

"Teza optužbe da je odbrana zapadnih Srba i pomaganje te odbrane bilo zločinački poduhvat je neodrživa", rekao je predsednik SRS-a i ponovio da su se Srbi u Hrvatskoj i BiH protivili nelegalnoj secesiji tih republika, koja je, prema njegovom mišljenju, bila pravi udruženi zločinački poduhvat.

Tvrdio je i da su rat izazvale vođe Hrvata i Muslimana koje su želele da razbiju Jugoslaviju, za čije očuvanje su se Srbi borili.