Kraj zemunskog klana

Španska policija potvrdila je da su u Valensiji uhapšeni Luka Bojović, Vladimir Milisavljević, Siniša Petrić i Vladimir Mijanović, rekao ministar Ivica Dačić. Uhapšeni su kod sebe imali litvanske pasoše, a akcija hapšenja sprovedena je na osnovu informacija srpskog Interpola.

Ministar Dačić je rekao da hapšenjem Milisavljevića zemunski klan više ne postoji.

Španska policija poslala je RTS-u saopštenje u kome potvrđuje da je u toj zemlji uhapšen Luka Bojović. Kako RTS nezvanično saznaje policija je do Luke Bojovića stigla prateći njegovog kuma.

Takođe je uhapšen Vladimir Milisavljević, označen kao Bojovićev pomoćnik, kao i Siniša Petrić, plaćeni ubica mafijaškog klana. Svi oni su članovi paravojne grupe "Arkanovi tigrovi", poznate po okrutnosti tokom ratova na Balkanu, koja je prerasla u mafijaški zemunski klan, navodi se u saopštenju španske policije.

Bojović je šef te grupe i jedan od najtraženijih begunaca više zemalja i Interpola. Povezuje se sa više od 20 ubistava u Srbiji, Holandiji i Španiji.

Milisavljević, njegov pomoćnik, putovao je iz Las Palmasa u Madrid i na kraju je stigao u Valensiju gde se sastao sa šefom srpske mafije u restoranu u centru Valensije, u kome su potom uhapšeni, kaže se u saopštenju Nacionalne policije Španije koje je prosleđeno Radio-televiziji Srbije.

Bojović i njegova porodica živeli su u gradovima Alikante i Las Palmas, piše španski list ABC.   

U akciji je učestvovalo nekoliko zemalja kao i Uprava kriminalističke policije MUP-a Srbije.

Postupak za izručenje

Ministarstvo pravde Srbije uputiće u najkraćem mogućem roku molbu za izručenje uhapšenih, rekao državni sekretar Slobodan Homen.

"Počeli smo da pripremamo zahtev za ekstradiciju i prevodimo neophodnu dokumentaciju na španski. U najkraćem mogućem roku molba za izručenje biće upućena Španiji", precizirao je Homen.

Prema njegovim rečima, izručenje uhapšenih je moguće sprovesti, jer su Srbija i Španija potpisnice Konvencije Saveta Evrope o ekstradiciji.

Takođe, Srbija i Španija imaju i bilateralni ugovor o izručenju čije odredbe bi, takođe, mogle da budu primenjene na ovaj slučaj, dodao je državni sekretar.

"Konačnu odluku o izručenju, naravno, donosi španski sud. Ono što je nama vrlo važno jeste da postupa efikasno i da se ta lica nađu u Srbiji što pre i odgovaraju za svoja nedela za koja su optuženi", naglasio je državni sekretar.

Bojoviću se trag gubi u leto 2010. godine, posle hapšenja Sretka Kalinića u Zagrebu i Miloša Simovića na srpsko-hrvatskoj granici. Nezvanično se spominje kao vođa razbijenog zemunskog kriminalnog klana.

Policija je u septembru 2010. godine raspisala potragu i poternicu za Lukom Bojovićem, osumnjičenim za organizovanje više ubistava. Očekuje se da će neko od četvorice uhapšenih progovoriti.

"Čim se jedan tako moćan šef nekog kriminalnog klana nađe iza rešetaka uvek postoji mogućnost da neko od tih ljudi progovori, da se pokuša nagoditi kao svedok saradnik i na taj način bar neki deo slučajeva bi mogao da bude zaključen. Dakle, od samog Luke Bojovića ne očekujem da će taj čovek nešto posebno da priča, ali neki ljudi koji su radili sa njim – možda", rekao je u Dnevniku RTS-a Filip Švarm novinar nedeljnika Vreme.

Među četvoricom uhapšenih kriminalaca nalazi se i Vlada Milisavljević za koga se prošle godine spekulisalo da je spaljen u Zagrebu. Milisavljević važi za jednog od najbližih saradnika ubijenog vođe zemunskog klana Dušana Spasojevića Šiptara. Zbog zločina zemunskog klana, u Srbiji je osuđen u odsustvu na maksimalnih 40 godina zatvora, a zbog učešća u ubistvu premijera Zorana Đinđića na 35 godina zatvora.

Siniša Petrić važi za jednog od najokorelijih ubica u regionu, a prošle godine su srpski mediji objavili da je njemu poverena organizacija i izvršenje atentata na dvojicu visokih funkcionera MUP-a Srbije.

Petrić je bio pripadnik Arkanove "Srpske dobrovoljačke garde", ali ga je Željko Ražnatović navodno izbacio iz "Tigrova" zbog nediscipline, a pripadnik Arkanove jedinice bio je i Luka Bojović. Petrić je bio i član grupe Marinka Magde i devedesetih je osuđen na smrtnu kaznu, ali je pobegao iz zatvora. Prema jednoj verziji iz Sremske Mitrovice, a prema drugoj, Legijin JSO izveo ga je iz zatvora "Dubrava" kod Istoka na Kosovu 1999. godine.

Bojović na čelu Zemunaca od 2003. godine

Tužilaštvo za organizovani kriminal u optužnici navodi da je Luka Bojović stao na čelo zemunskog klana posle ubistva njegovih vođa Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića u martu 2003. godine, a svoju moć učvrstio je posle hapšenja Milorada Ulemeka Legije.

Bojović se sumnjiči za likvidaciju Branka Jeftovića Jorge 2004. godine, kao i pokušaj ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka iste godine, kada su poginuli njihovi telohranitelji Dejan Živančević i Milutin Jovičić. Bojović ih je krivio za ubistvo svog prijatelja Željka Ražnatovića Arkana.

Luku Bojovića je sa pomenutim ubistvima, ali i drugim krivičnim delima povezao Sretko Kalinić, koji je Srbiji izručen iz Hrvatske 25. avgusta 2010. godine. Kalinić je detaljno opisao izvršenje ubistava i neuspelih likvidacija, navodeći da to nije radio zbog novca već zbog prijateljstva sa Bojovićem koji je sve organizovao.

Bojović je bio kum Cvetku Simiću, čije je raskomadano telo pronađeno u Zagrebu, tačnije telo u jezeru Jarun, a glava u blizini tog jezera. On je bio pripadnik paravojne formacije na čijem je čelu bio Željko Ražnatović Arkan, zbog čega su ga kasnije mnogobrojni pripadnici zemunskog klana optuživali za "osvetu", likvidacije ljudi za koje su sumnjali da stoje iza ubistva Ražnatovića.

Bojović je uhapšen u oktobru 2007. godine zbog sumnje da pomaže odbeglim "Zemuncima" optuženim za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Međutim, optužen je samo za nedozvoljeno držanje oružja u nedostatku dokaza.

Zbog nedozvoljenog držanja pištolja, osuđen je na 15 meseci zatvora 2009. godine, posle čega je pušten da se brani sa slobode i od leta 2010. godine, posle hapšenja Kalinića, gubi mu se svaki trag.