Privedeni bivši pripadnici JSO

Trojica bivših oficira rasformirane Jedinice za specijalne operacije Resora državne bezbednosti MUP Srbije privedena su na informativni razgovor u vezi sa pobunom "Crvenih beretki", novembra 2001. godine.

Privedeni su nekadašanji pomoćnik komandanta JSO zadužen za kontraobaveštajni sektor, a sada pripadnik Bezbednosno-informativne agencije Veselin Lečić (51), pripadnik Žandarmerije Mića Petraković (39) i žandarm iz Protivterorističke jedinice Vladimir Potić (37).

Tokom dana pominjani su i Dragan Krsmanović i Dragiša Radić, ali nije potvrđeno da li su i oni privođeni, niti u kom svojstvu. Ministar policije Ivica Dačić nije želeo da govori o imenima.

"To su spiskovi koji su i ranije pominjani, nisu nikakva tajna. Pošto je trenutno u toku akcija, tužilaštvo će videti šta će dalje preduzeti, da li će predložiti pritvor, zadržavanje i kako će sudija odlučiti", rekao je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

Tužilac Miljko Radisavljević, po čijem su nalogu privedeni, nije se danas oglašavao. U ranijem intervjuu Politici, Radisavljević je rekao da Tužilaštvo postupa po krivičnoj prijavi advokata Srđe Popovića i radi na razjašnjenju događaja od 11. novembra 2001. godine, u vezi sa izlaskom JSO iz baze u Kuli i dolaskom u Beograd.

"Najdalje se odmaklo u istraživanju te pobune, pa je realno očekivati da će tužilaštvo uskoro kroz svoju odluku dati krivičnopravnu ocenu ovog događaja", rekao je Radisavljević.

Kako RTS saznaje, u ovoj fazi trebalo bi da bude privedeno osam osoba.

Pobuna JSO 

Pobuna pripadnika JSO, praktično, počela je 8. novembra 2001. godine, odnosno neposredno posle haošenja braće Nenada i Predraga Banovića, koje je Haški sud optužio za ratne zločine počinjene u logoru Keraterm.

Njih su "crvene beretke" uhapsile na pijaci u Obrenovcu, a iste večeri prebačeni su u pritvor u Sheveningenu.

Dan kasnije "crvene beretke" su otkazale poslušnost Resoru državne bezbednosti, a većina pripadnika te jedinice povukla se sa radnih mesta. Kasnije tog dana, pripadnici JSO održali su konferenciju za novinare, na kojoj su izneli svoje zahteve, uključujući zahtev za smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića i donošenje zakona o saradnji sa Haškim tribunalom.

Tokom pobune "crvene beretke" su blokirale autoput kod Centra Sava, u vreme kad je Milorad Ulemek Legija trebalo da se pojavi pred Okružnim sudom kao svedok u predmetu Ibarska magistrala.

Dušan Mihajlović je, navodno, čak i pismeno ponudio ostavku, koju je vlada Zorana Đinđića odbacila. U kasnijem razvoju situacije, ostavke su podnela dvojica najviših zvaničnika RDB-a, načelnik Goran Petrović i njegov zamenik Zoran Mijatović.

Premijer Đinđić, koji je vest o pobuni saznao tokom posete Americi, odmah po povratku sazvao je sastanak kojem su prisustvovali Mihajlović, Petrović, Žarko Korać i tadašnji načelnih Resora javne bezbednosti Sreten Lukić.

Posle sastanka, Đinđić i Čedomir Jovanović su otišli na pregovore u sedište JSO-a u Kuli. Đinđić nije pristao da udovolji zahtevu da smeni ministra policije.

Na čelo Resora državne bezbednosti, dva dana pre kraja pobune, imenovani su Andreja Savić i Milorad Bracanović, koga je Specijalni sud u Beogradu, kasnije osudio na dve godine zatvora zbog neprijavljivanja pripreme ubistava Ivana Stambolića i Vuka Draškovića. Zbog neprijavljivanja izvršioca tih dela, osuđen je na još dve godine zatvora.

Andreja Savić i Sreten Lukić 17. novembra dolaze u Kulu, čime je stavljena tačka na pobunu "crvenih beretki".