Šešeljevi zahtevi Tribunalu

Lider radikala Vojislav Šešelj neće izvoditi dokaze odbrane ukoliko Haški tribunal ne odgovori pozitivno na pet zahteva koji se odnose na status njegovih pravnih savetnika i pristup dokumentima.

Šešelj je seriju zahteva ispostavio Tribunalu, pošto je sudsko veće tog suda odbilo njegov zatev da bude oslobođen i otvorilo vrata nastavku procesa, odnosno dokaznom postupku odbrane.

Navodeći spisak svojih uslova, Šešelj je zatražio da se reši status njegovih branilaca, odnosno da im se isplati 1,3 miliona evra za dosadašnji rad, da se Zoranu Krasiću omogući uvid u poverljive dokumente i dozvoli da prisustvuje iskazima zaštićenih svedoka, kao i da se obustavi disciplinski postupak koji je Tribunal pokrenuo protiv Borisa Aleksića.

Šešelj je, takođe, zatražio dokumentacija o postupku koji je tužilaštvo protiv njega pokrenulo 2005. godine za nepoštovanje suda i odluka kojom su sudije taj zahtev odbile.

I na kraju, Šešelj je zahtevao i da mu budu dostavljeni dokumenti koje mu je tužilaštvo, krajem 2005. godine, greškom poslalo i koji su mu, naknadno, nasilno oduzeti, kao i da dve njegove knjige budu prevedene na engleski jezik.

Šešelj je rekao da će, ako mu uslovi budu ispunjeni, zatražiti dve godine za pripremu dokaznog postupka odbrane u kojem bi izveo 100 svedoka za 120 radnih sati, vreme jednako onom koje su potrošili tužioci.

Ako Tribunal uslove ne ispuni, Šešelj je najavio da neće izvoditi dokaze odbrane, ali je naznačio da želi da ubrzo iskoristi pravo da održi uvodnu reč odbrane. Potom bi, kako je rekao, proces mogao biti okončan završnim rečima.

Antoneti: Oslobodio bih ga dve trećine optužnice 

Tužilaštvo u Hagu je izvelo dovoljno dokaza o odgovornosti Šešelja za progon, prisilno premeštanje i deportacije nesrba u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93. godine, rekao sudija Antoneti u obrazloženju svog izdvojenog mišljenja.

Predsedavajući Žan Klod Antoneti rekao je da bi Šešelja u ovoj fazi postupka oslobodio po šest od devet tačaka optužnice, a da bi zadržao tri tačke optužnice.

Te tri tačke lidera Srpske radikalne stranke terete za progon, prisilno premeštanje i deportacije nesrba u Zvorniku, Vukovaru, Nevesinju, širem području Sarajeva i vojvođanskom selu Hrtkovci.

Sudija Antoneti rekao je da bi Šešelja, usled nedostatka dokaza, oslobodio po šest tačaka optužnice - za ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.

Antoneti je, u izdvojenom mišljenju kojim se delimično suprotstavio odluci drugo dvoje sudija, rekao da Tužilaštvo nema dokaze da je optuženi bio član udruženog zločinačkog poduhvata, koji je za cilj imao proterivanje nesrba.

Takav zaključak, Antoneti bazira na argumentu da Šešelj i Milošević nisu imali zajednički cilj tokom rata devedesetih godina, jer je Milošević bio za očuvanje Jugoslavije, dok je Šešelj bio za Veliku Srbiju.

Progon iz Hrtkovaca 

Osvrćući se na optužbu da je Šešelj progonio Hrvate iz vojvođanskog sela Hrtkovci, predsedavajući sudija je primetio da i u dokumentima tužilaštva piše da je policija iz Sremske Mitrovice bila raspoređena u selu kako bi štitila nesrpsko stanovništvo.

Po Antonetiju, to pokazuje da "nije bilo zajedničkog delovanja i zavere" između Miloševićeve vlasti i tadašnjeg opozicionara Šešelja, jer "daleko od toga da je vlast pomagala Šešelju, ona mu je pravila prepreke šaljući policiju".

Optuženi u to vreme nije imao nikakvu političku i vojnu vlast i nije imao mogućnost da izdaje naređenja, rekao je Antoneti.

"To znači da je Šešelj svoju kampanju diskriminacije sprovodio sam, sa svojim dobrovoljcima", naznačio je sudija. 

Antoneti je rekao da bi, u slučaju Hrtkovaca, Šešelja mogao, na osnovu do sada viđenih dokaza, osuditi za proterivanje 488 hrvatskih meštana, zato što za preostalih 233 nije dokazano kuda su otišli.

Antoneti je naveo i da je u presudi "vukovarskoj trojci" Tribunal utvrdio da nije postojao udruženi zločinački poduhvat optuženih oficira JNA sa paravojskama, uključujući i Šešeljeve dobrovoljce, sa ciljem ubijanja hrvatskih zarobljenika na Ovčari.

"Ako ga tu nije bilo, kako bi onda u ovom predmetu mogao postojati", rekao je Antoneti.

Šešelj je u pritvoru Tribunala od 24. februara 2003. godine, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je u Hagu objavljena optužnica protiv njega. Suđenje Šešelju počelo je u novembru 2007. godine, posle jednog neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog.