Šešelj ostaje u Hagu

Pretresno veće Haškog tribunala odbacilo je zahtev Vojislava Šešelja za oslobađanje (po pravilu 98 bis) pre izvođenja dokaza odbrane, ocenivši da je Tužilaštvo izvelo dovoljno dokaza za svih devet tačaka optužnice za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-1993.

Odluka je doneta većinom glasova sudija Frederika Harhofa i Flavije Latanci, dok je predsedavajući sudija Antoneti imao "delimično suprotno mišljenje".

U Haškom tribunalu je, posle pauze, nastavljena sednica, na kojoj sudija Antoneti čita izdvojeno mišljenje. Deo sednice je bio zatvoren za javnost.

Sudija Antoneti je tokom obrazlaganja odluke Pretresnog veća o Šešeljevom zahtevu rekao da Veće, uz njegovo delimično protivljenje, utvrdilo da "razumni donosilac zaključaka" u ovoj fazi postupka može zaključiti da je tužilaštvo protiv Šešelja izvelo dovoljno dokaza za nastavak postupka.

Antoneti je rekao da je većina sudija zaključila da je "u svrhu postupka po pravilu 98 bis" izvedeno "dovoljno dokaza koji podržavaju jedan oblik odgovornosti" optuženog Šešelja.

Iz sudijinog izlaganja proizlazi da je u ovoj fazi postupka Veće razmotrilo samo Šešeljevu odgovornost za podsticanje zločina, što ne znači da pri donošenju konačne presude neće razmotriti da li je on odgovoran i za počinjenje zlodela.

Osvrćući se na Šešeljevu tvrdnju da je iseljavanje Hrvata iz Hrtkovaca 1991. bilo dobrovoljno, uz razmenu imovine sa srpskim izbeglicama iz Hrvatske, pretresno veće je konstatovalo da on nije negirao da je u govoru u Hrtkovcima u maju te godine "obećao da će započeti s retorzijom ako dođe na vlast".

Uz pozivanje na praksu Tribunala, Veće je, prema rečima sudije Antonetija, utvrdilo da se ne može zaključiti da je odlazak Hrvata bio dobrovoljan, ako postoje okolnosti - nesigurnost i atmosfera straha - koji tu saglasnost poništavaju.

"Odsustvo principa izbora uslovljava nelegalni karakter takvog pokreta stanovništva. Pretresno veće smatra da je optuženi Šešelj pokušao da opravda proterivanje i prisilno premeštanje principom retorzije koji je dozvoljen međunarodnim pravom", naglasio je Antoneti.

Veće je, kako je kazao Antoneti, zaključilo i da je izvedeno dovoljno dokaza da su progon, ubistva i prisilno premeštanje, kako je navedeno u optužnici, počinjeni u opštinama Vukovar, Zvornik, Mostar, Nevesinje i širem području grada Sarajeva.

Antoneti: Bila je moguća delimično oslobađajuća presuda

Predsedavajući sudskog veća Žan Klod Antoneti, objavljujući svoje izdvojeno mišljenje, ocenio je da je u Šešeljevom slučaju bilo moguće doneti delimično oslobađajuću presudu.

"Ne slažem se sa odlukom druga dva člana veća da nije moguće doneti delimično oslobađajuću presudu. Bilo bi paradoksalno da optuženi iznosi dokaze, ako za neke dokaze tužilac nije izneo nijedan dokaz, ili oni nisu dovoljni", rekao je sudija Antoneti

"Oslobađajuća presuda zbog nedostatka dokaza optužbe postoji u anglosaksonskom pravu. U takvoj situaciji smatram, a većina u ovom veću se nije složila, da veće može doneti oslobađajuću presudu u potpunosti ili delimično", naveo je sudija.

Antoneti je rekao da je sudsko veće, naprimer, u predmetu protiv Slobodana Miloševića donelo čitav niz oslobađajućih presuda u delu optužnice za BiH, zbog nedostatka dokaza.

Sudija Antoneti je podsetio i da se Šešelj u pritvoru nalazi više od osam godina i da zato standard ispitivanja i dokazni predmet mora biti brži i stroži.

Antoneti je zaključio da bi bilo nepravedno da se nastavi sa suđenjem, a da su dokazi nedovoljni, pogotovu što je Tužilaštvo imalo dosta vremena da ih prikupi, a Šešelj se već dugo nalazi u pritvoru. On je rekao i da smatra da su neki zločini iz optužnice dovoljno dokazani, dok drugi nisu potvrđeni.

Šešelj je u devet tačaka optužen za ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine. Ta dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.

Sudija Antoneti je rekao da će posle šest sati, zbog toga što prevodioci prevode u bloku od šest sati, rad biti nastavljen sutra u 14.15, jer zbog finansijskih razloga nema dodatnog angažovanja prevodilačkih timova. 

Proces bi trebalo da bude nastavljen izvođenjem dokaza Šešeljeve odbrane, ukoliko on to bude želeo. 

Suđenje Šešelju počelo je u novembru 2007. godine, posle jednog neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog, a Šešelj se nalazi u sudskom pritvoru u Sheveningenu od 24. februara 2003. godine, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je Tribunal obelodanio optužnicu protiv njega.