(Ne)povezani zločini OVK

Zbog zločina nad Albancima u logorima Cahan i Kukeš na severu Albanije, Euleks je do sada uhapsio četiri osobe. Međutim, izvori u Prištini najavljuju novi talas hapšenja i sudskih procesa, navodeći da će na meti tužilaštva biti i visoko rangirani komandanti OVK.

Euleks je juče uhapsio Hakija Hajdarija i Salija Redžepija, a ranije i Rizu Alijua i Sabita Gecija.

Osim ove četvorice uhapšenih, od kojih je svakako „najatraktivnije" ime Sabita Gecija, ili "Velikog gazde", kako ga zovu u prištinskom podzemlju, Euleks traga i za Džemšitom Krasnićijem, koji je jesenas pobegao iz stana u Prizrenu, pola časa pre dolaska policije.

Optužbe Euleksa protiv juče uhapšenih Hakija Hajdarija i Saljija Redžepija, odnose se na zločine u logoru Cahan na severu Albanije, gde su od aprila do juna 1999. godine zatvarali civile u nehumanim uslovima, zatočene u prljavim prostorijama, bez hrane i vode.

Zajedničko svoj četvorici jeste da su optuženi zbog zločina počinjenih nad Albancima, za koje su smatrali da nisu dovoljno lojalni Oslobodilačkoj vojsci Kosova.

Međutim, logor Cahan se pominje i u izveštaju Dika Martija, kao najseverniji od svih takvih objekata koje je koristila OVK, pa je, samim tim, i najviše bio povezan sa događajima na frontu.

U delu Martijevog izveštaja, naslovljenom "Pritvorske jedinice i nehumani tretman zarobljenika", govori se o postojanju šest lokacija u Albaniji - poprišta stravičnih zločina - koje su bile pod kontrolom visokih komandanata OVK.

Jedinice su opisane kao dobro organizovane, koordinirane i udružene mreže protivzakonitih aktivnosti, a zajedničko im je da su pripadnici OVK u njih zatvarali civile.

Tokom istrage, identifikovane su pritvorske jedinice, u kojima su ilegalno držani zatvorenici kojima su, posle brutalnih egzekucija, vađeni organi. Međutim, postojale su razlike u namenama pomenutih pritvorskih jedinica, kao i razlike u vremenu korišćenja.

"Nismo naišli na dokaze da su zatočenici iz Cahana odvođeni na druge lokacije, ali se to ne može isključiti", navodi se u Martijevom izveštaju.

Marti je, stoga, zaključio da su logori koji su se nalazili dublje na albanskoj teritoriji bili manje u vezi sa ratnim operacijama, a više sa organizovanim kriminalom, ali je njegov tim istražitelja pronašao svedoke zlostavljanja osoba koje su kidnapovane u okolini logora ili na granici.

Navodi se i da su zatočenici iz Cahana uglavnom oslobođeni kada je juna 1999. godine rat završen, kao i da imena desetak osoba koji su preživeli nalaze u dokumentima nastalim tokom istrage o komandantima logora u Cahanu i Kukešu.

Osim u izveštaju Dika Martija, Cahan se pominje i nekoliko dokumenata koje su načinili zvaničnici OEBS-a, tokom i neposredno posle rata 1999. godine, najčešće kao mesto kojem posmatračima te organizacije OVK nije dozvoljavala pristup.