Mračna prošlost Kosova

Ne postoje nikakvi razlozi za odlaganje pokretanja istrage o trgovini ljudskim organima na Kosovu, piše britanski dnevnik Fajnenšel tajms u tekstu pod naslovom Tamne senke prošlosti Kosova.

Stabilnost u bivšoj Jugoslaviji zahteva da budu saopštene bolne istine o svim ratnim zverstvima. Martijev izveštaj sadrži dovoljno uznemiravajućih svedočenja, da bi se opravdalo pokretanje nezavisne istrage, piše list.

U tekstu se podseća na odluku Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i ukazuje da su vlasti na Kosovu i u Albaniji autora usvojenog izveštaja o trgovini ljudskim organima Dika Martija nazvale prosrpskim propagandistom. Ni okolnosti ni sadržina Martijevog izveštaja ne opravdavaju takve napade.

Još otkako su 2008. godine priznali nezavisnost Kosova, SAD i njegovi saveznici u Evropskoj uniji nisu gajili nikakve iluzuje u pogledu zloćudnog uticaja korupcije najvišeg ranga i organizovanog kriminala u bivšoj srpskoj pokrajini.

Nekadašnji američki ambasador u Prištini primetio je da će stanovnici Kosova zaključiti da je vlada tek nešto više od kleptokratije, sve dok ne budu pohapšeni besramno korumpirani visoko pozicionirani zvaničnici.

Zapadne zemlje su se, uprkos svemu, svaka ponaosob pokazale nespremnim da istraže optužbe po kojima je na Kosovu, neposredno po okončanju rata za nezavisnost, obavljana trgovina ljudskim organima, piše Fajnenšel tajms.

List podseća na suštinu optužbi o ubijanju srpskih zatvorenika kojima su, po odvođenju u Albaniju, vađeni bubrezi koji su kupce nalazili na privatnim stranim klinikama.

U Vašingtonu i Briselu se strahovalo da bi eventualna zvanična istraga o tome išla na ruku Srbiji koja bi, gnevna zbog secesije Kosova, iskoristila svaki raspoloživi materijal da diskredituje albanske vlasti na Kosovu, pisao je Bi-Bi-Si na srpskom, a preneo Fajnenšal tajms.

Jedan od razloga je što je prve optužbe o trgovini organima 2008. godine javno iznela Karla del Ponte, svojevremeno glavni tužilac Haškog tribunala.

Drugi razlog počiva u tome što Martijev izbalansirani izveštaj nedvosmisleno osuđuje srpske ratne zločine i ukazuje da su kosovski Albanci bili žrtve užasnog nasilja, kao posledice sumanute politike etničkog čišćenja koju je sprovodio diktator Slobodan Milošević.

SAD i Evropska unija ne bi smeli da tu istragu sprečavaju zadržavanjem ili filtriranjem osetljivih dokumenata.

Kosovo i Albanija moraju da održe dato obećanje o punoj saradnji. Konačno, Srbija ne bi smela da tu aferu iskoristi za destabilizaciju Kosova, čija nezavisnost ostaje u najboljem dugoročnom interesu celog regiona, piše list.