Blerov bizarni prijatelj

Izveštaj Dika Martija baca sasvim drugačije svetlo na dešavanja pre deset godina i potvrđuje koliko je opasno svrstavati se na bilo čiju stranu u sukobima o kojima znamo malo ili ne znamo ništa, piše britanski novinar Džefri Vitkroft u današnjem izdanju Fajnenšel tajmsa.

Toni Bler je bio glavni svetski lider koji se zalagao za bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine, kada je u govoru u Čikagu upozorio na "zlo etničkog čišćenja", naveo je Vitkroft, autor knjige o vladavini Tonija Blera, o kojoj se o bivšem britanskom premijeru uglavnom govori u negativnom kontekstu.

"Martijev izveštaj tereti predsednika kosovske vlade Hašima Tačija, koji se još u julu u Prištini zdravio sa Blerom, ne samo za kontrolu nad švercom heroina, već i za trgovinu ljudskim organima". Zato bi trebalo, piše Vitkorf, da se zapitamo kakvu je to vladu zapadna intervencija na Kosovu postavila, a sve zarad navodne odbrane ljudskih vrednosti i prava.

Vitkroft se osvrće i na ostale sukobe na prostoru bivše Jugoslavije i politiku nedavno preminulog američkog diplomate Ričarda Holbruka.

"Naravno da je Milošević bio tiranin i da su srpske snage u vreme sukoba činile stravične zločine. Ali u tome nisu bile usamljene", piše Vitkroft.

Rat koji je Bleru doneo slavu

Tači često na sva usta hvali Blera, zbog toga što je odigrao vodeću ulogu u "oslobađanju" Kosova od srpske vladavine 1999, piše Dejli mejl povodom optužbi Dika Martija.

"Naš bivši premijer ima neke veoma bizarne prijatelje. U novom izveštaju uglednog Saveta Evrope Tači se optužuje za nadziranje organizovanog kriminalnog klana mafijaškog tipa kasnih devedesetih, koji je učestvovao u ubijanjima, prebijanjima, trgovini ljudskim organima i drugim ozbiljnim zločinima", piše list.

U ovom izveštaju, prenosi list, navodi se da je Tači vršio "snažnu kontrolu" nad švercom heroina na Kosovu tokom poslednje decenije, a pripadnici njegovog unutrašnjeg kruga su optuženi za prevođenje velikog broja srpskih zarobljenika preko granice, gde je izvestan broj njih ubijen da bi im se izvadili bubrezi, koji su prodati na crnom tržištu.

"Ukratko, premijer Kosova je u ovom izveštaju predstavljen kao veliki ratni zločinac koji predsedava iskorumpiranoj i nefunkcionalnoj državi, što je, kako se ispostavlja, pospešeno zapadnom pomoći, uključujući i britansku", piše Dejli mejl.

Međutim, isti taj Tači i njegovi saradnici iz redova takozvane OVK ustoličeni su pošto su SAD i Britanija organizovale snažan napad na Beograd, u martu 1999, navodi list.

"Bio je to Blerov prvi veliki rat...To mu je donelo slavu: Blera neki Kosovari posmatraju kao heroja, pošto je on odigrao veliku ulogu u 'oslobađanju' ovog regiona od srpske vladavine. Ali koliko nedužnih života je odnelo njegovo bombardovanje?, upitao je Dejli mejl.

"Organi državi"

Blerova i Klintonova administracija bile su sklone da ignorišu zlodela OVK na čelu sa Tačijem. Od 2.000 ljudi, koliko ih je ubijeno i na jednoj i na drugoj strani u godini pred početak američko-britanskog bombardovanja, značajnu manjinu su činili Srbi. U kasnije objavljenom izveštaju UN navedeno je da je 90 srpskih sela na Kosovu etnički očišćeno u mesecima do marta 1999. godine, naveo je list.

Pod dvosmislenim naslovom Organs of State koji može da se prevede kao "Organi države", ali i kao "Organi državi", nedeljnik Ekonomist piše o izborima na Kosovu, na kojima je bilo nepravilnosti, posle čega su usledile optužbe na račun Hašima Tačija iznete u izveštaju Dika Martija.

Prenoseći tvrdnju kosovske vlade da su takve "klevetničke optužbe" bile predmet istrage i ranije i da je utvrđeno da za njih nema osnova, londonski nedeljnik konstatuje da je autoritet Hašima Tačija poljuljan, i to naročito kod stranaca.

"Možda će Tači i uspeti da formira koaliciju sa jednom ili dve manje stranke i uz podršku kosovskih manjina, čak i nekih stranaka kosovskih Srba, ali optužbe za izbornu krađu, trgovinu organima i šverc droge ometale bi pokušaje bilo koje vlade da Kosovo postavi na put ka Evropskoj uniji", zaključuje Ekonomist.