Žalba Nemačke na Karadžićev zahtev

Vlasti u Berlinu uložiće žalbu na odluku da Haškom tribunalu dostave dokumenta koja bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić smatra važnim za svoju odbranu pred tim sudom, jer nemačka vlada ocenjuje da bi time bili ugroženi njeni nacionalni i bezbednosni interesi, preneo je radio Dojče vele.

Kristijan Švarc-Šiling, koji je 1995. bio ministar za telekomunikacije u nemačkoj vladi, rekao je da je "moguće da se u nemačkoj dokumentaciji nalaze kompromitujući podaci, na primer informacija da su Francuska ili Velika Britanija švercovale oružje u Bosnu i Hercegovinu, a istovremeno se javno, najviše protivile ukidanju embarga na oružje".

"Ako nemačka dokumentacija sadrži takve informacije, to bi za naše NATO saveznike i partnere bila velika sramota", rekao je Švarc-Šiling, koji smatra da Karadžić unosi pogrešne argumente u tok procesa, kako bi skrenuo pažnju sa stvarnih činjenica.

Advokat 6.000 preživelih Srebreničana u procesu protiv Ujedinjenih nacija Aksel Hagedorn, smatra da će protivljenje nemačke vlade Karadžićevom zahtevu njemu poslužiti kao "dokaz dosadašnje strategije", odnosno da Tribunal ne vodi iskren proces i da ne želi da istraži pravu istinu, navodi Dojče vele.

"Nije isključeno da je Karadžić pronašao dokumenta koji dokazuju određene transporte oružja. Zato sada pokušava da dokaže da su se u rat u Bosni i Hercegovini aktivno umešale i zemlje Zapada", smatra Hagedorn.

Karadžić i njegovi branioci traže da nemačka vlada Haškom tribunalu preda osam kategorija dokumenata i to izveštaje, memorandume, prepiske i izveštaje nemačke obaveštajne službe o isporukama oružja u Bosnu, pre svega u Srebrenicu 1995. godine.

Profesor međunarodnog prava Kristijan Tomušat ocenio je da Karadžićevi branioci čine sve da bi usporili proces i da Haški tribunal ima pravo da zahteva svu raspoloživu dokumentaciju koja ima direktne veze sa procesom, ali da nema zadatak da "piše istoriju gradjanskog rata u bivšoj Jugoslaviji".

"Branioci su i u ranijem procesu, koji se vodio protiv Slobodana Miloševića, imali sličnu strategiju. Zahtevali su raznu dokumentaciju od nemačke vlade, a bivši ministri spoljnih poslova i predsednik vlade morali su čak i da lično svedoče. Na taj način, hteli su da dobiju na vremenu i da istovremeno predoče opšti opis istorijskih kretanja, koja nisu imala mnogo veze sa tužbom zbog koje se vodio proces", ocenio je Tomušat.