Čekajući Bramercovu ocenu

Razgovorom sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc završio je posetu Beogradu.

Predsednik Tadić preneo je Bramercu da će Srbija nastaviti da čini sve kako bi locirala, uhapsila i izručila dva preostala haška optuženika.

Prethodno, Bramerc je razgovarao i sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, predsednikom Nacionalnog saveta za saradnju s Tribunalom Rasimom Ljajićem, tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem i predstavnicima Bezbednosno-informativne službe.

Glavni tužilac Haškog tribunala rekao je da, na osnovu podataka koje je dobio, nema razloga da veruje da se haški optuženik Ratko Mladić nalazi van Srbije.

"To je utisak koji dele i moji sagovornici", rekao je Bramerc na konferenciji za novinare posle razgovora sa akcionim timom za lociranje i hapšenje haških begunaca.

On je istakao da ne može biti alternative hapšenju Ratka Mladića i Gorana Hadžića i da od nadležnih službi u Srbiji očekuje da učine sve u praktičnom smislu kako bi oni bili privedeni pravdi, a od političara da ih podrže u tom poslu.

Komentarišući donošenje Deklaracije o Srebrenici u srpskom parlamentu, Bramerc je rekao da taj gest vlasti Srbije neće biti pomenut u narednom izveštaju Savetu bezbednosti UN, koji će biti podnet u junu.

"To nije nešto što ću pomenuti u izveštaju o saradnji jer to je politička izjava. Naravno to je korak u u dobrom smeru, ali nadam se da je on učinjen zbog budućnosti Srbije i njenog naroda, a ne zbog Haškog tribunala", rekao je Bramerc.

Glavni tužilac Bramerc je naveo da taj sud već duže vreme ima dobru saradnju sa Srbijom, ali da još ne može da da punu kvalitativnu ocenu.

Zahtev za proširenje optužnice protiv Mladića

Istovremeno sa posetom Serža Bramerca Beogradu, haško tužilaštvo je objavilo da je zatražilo proširenje optužnice protiv Ratka Mladića, kojom se bivšem komandantu Vojske Republike Srpske na teret, u 11 tačaka stavljaju genocid, zločini protiv čovečnosti nad nesrbima i kršenja zakona i običaja rata tokom sukoba u BiH 1992-95.

Uz podsećanje da je od prvih zločina pomenutih u optužnici prošlo 18 godina, a da je Mladić optužen još u julu 1995, haško tužilaštvo ocenjuje da je "njegovo hapšenje mnogo okasnilo".

Kao i u slučaju tadašnjeg predsednika RS Radovana Karadžića, kome Tribunal već sudi, izmenjena optužnica protiv Mladića usredsređena je na etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH; kampanju terora artiljerijskim napadima na civile tokom opsade Sarajeva u istom periodu; genocid u Srebrenici u julu 1995. i uzimanje međunarodnih talaca u maju te godine.

Prema predlogu izmenjene optužnice, Mladić i Karadžić su bili na čelu udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo trajno uklanjanja bosanskih Muslimana i Hrvata sa teritorija za koje su bosanski Srbi tvrdili da su njihove.

Kako se navodi u predlogu izmenjene optužnice, "Ratko Mladić je, radi postizanja tog cilja, delovao u sprezi sa drugima na počinjenju zločina na različitim lokacijama.Kao najviši oficir VRS, Mladić je imao efektivnu kontrolu nad snagama koje su učestvovale u počinjenju zločina. Mladić je optužen da je planirao, potpirivao i naređivao zločine".

Šef vladine kancelarije za saradnju sa Tribunalom u Hagu Dušan Ignjatović izjavio je da izmena optužnice protiv Ratka Mladića ne znači njeno proširenje već preciziranje u skladu sa najnovijim saznanjima.

Kontinuirana saradnja 

U razgovoru Bramerca sa predsednikom Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom Rasimom Ljajićem ocenjeno je da se saradnja Srbije i Tužilaštva u oblasti dostavljanja dokumentacije, ostvarivanja uvida u arhive državnih organa, oslobađanja svedoka dužnosti čuvanja tajne i svim drugim tehničkim aspektima, odvija kontinuirano, profesionalo i bez ikakvih poteškoća.

Na sastanku je zaključeno da nema nijednog zahteva Tužilaštva na koji nije odgovoreno u predviđenom roku ili na odgovarajući način, saopštio je Nacionalni savet za saradnju sa Tribunalom.

"S obzirom na to da je Bramerc u svom izveštaju iz juna 2009. godine pozvao Vladu Srbije da u ovim oblastima saradnje održi dostignuti nivo, dok je u svom izveštaju iz decembra 2009. godine naveo da nema nerešenih zahteva, današnji sastanak predstavlja potvrdu činjenice da se saradnja Srbije sa Tribunalom nesmetano odvija u kontinuitetu", piše u saopštenju.

Stav Nacionalnog saveta je da postoji odlična saradnja sa Tužilaštvom Tribunala, navodi se u saopštenju, i dodaje se da postoji potpuno međusobno poverenje između Srbije i Tužilaštva.

Nacionalni savet za saradnju sa Tribunalom je zajedno sa svim ostalim državnim organima uključenim u proces saradnje u potpunosti opredeljen da se ovakav nivo saradnje održi i u budućnosti, zaključuje se u saopštenju.

Cvetković: Srbija posvećena punoj saradnji s Hagom

Predsednik Vlade Mirko Cvetković rekao je posle sastanka sa Bramercom da je Srbija u potpunosti posvećena saradnji s Haškim tribunalom i izrazio očekivanje da će u predstojećem izveštaju Ujedinjenim nacijama Bramerc imati razloga da pozitivno izvesti o naporima Srbije na ostvarivanju pune saradnje.

Dosadašnji stepen saradnje jasan je dokaz da su Vlada i njeni nadležni organi u potpunosti posvećeni punoj saradnji s Tribunalom i da se kontinuirano preduzimaju svi mogući napori kako bi preostala dvojica okrivljenih bila privedena pravdi, navedeno je u saopštenju Vlade Srbije. 

Bramerc je danas razgovarao je i sa tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem. U izjavi za RTS, Vukčević je rekao da je saradnja dva tužilaštva najbolja do sada, ali da ne želi da prognozira šta će biti u Bramercovom izveštaju.

"Mislim da mu je prezentirano šta se radi i da je zadovoljan, on je profesionalac. Vidi se kvalitetan pomak u odnosu na rad ranije", rekao je Vukčević.

Od Bramercovog izveštaja zavisi dalji tok procesa evrointegracija Srbije, odnosno ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Pozivajući se na izvore u Briselu, mediji prenose da su članice EU spremne da odobre ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbiji, ukoliko izveštaj glavnog haškog tužioca bude takav da ne ostavlja sumnju da je Beograd mogao nešto da učini kada je reč o hapšenju begunaca a to nije učinio.

To znači da nedvosmisleno pozitivan izveštaj i bez ocene da je Srbija zaokružila svoju saradnju sa Hagom, otvara vrata SSP-a u junu.