Za Suvu Reku ukupno 68 godina zatvora

Portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je Tanjugu da tužilaštvo nije zadovoljno presudom za zločin u Suvoj Reci na Kosovu i Metohiji marta 1999. godine, i najavio da će tužilaštvo uložiti žalbu.

Vekarić je rekao da je odmah posle izricanja presude tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević najavio žalbu, pre svega na oslobađajuće presude za trojicu okrivljenih.

"Tužilaštvo ne može biti zadovoljno ovakvom presudom, jer su trojica okrivljenih oslobođeni, niti je na ovaj način zadovoljena pravda za žrtve ovog strašnog zločina", naglasio je Vekarić.

Zbog ratnog zločina nad albanskim civilnim stanovništvom u Suvoj Reci na Kosovu i Metohiji u martu 1999. godine, danas je Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu osudilo je na ukupno 68 godina zatvora četvoricu policajaca. Trojica policajaca oslobođeni su optužbe.  

Na po 20 godina zatvora osuđeni su Radojko Repanović i Slađan Čukarić, Miroslav Petković na 15 godina i Milorad Nišavić na 13 godina zatvora.

Zbog nedostatka dokaza, optužbe su oslobođeni prvooptuženi Radoslav Mitrović, Nenad Jovanović i Zoran Petković. Sudsko veće je Mitroviću ukinulo pritvor, uz obavezu da se javlja sudu do pravosnažnosti presude.

 Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine je u martu ove godine odustalo od daljeg krivičnog gonjenja Ramiza Papića.

Predsedavajuća sudskog veća Vinka Beraha-Nikićević je, obrazlažući presudu, rekla da je na sudu utvrđeno da su Repanović, Čukarić, Nišavić i Miroslav Petković učestvovali u zločinu kada je ubijeno 50 albanskih civila, od kojih 48 članova porodice Beriša, uglavnom, žena, dece i staraca.

Napad u "berišanskom naselju" 

Oni su krivi, jer su, kako je kazala Beraha - Nikićević, 26. marta 1999. godine u Suvoj Reci, kršeći pravila međunarodnog prava za vreme oružanog sukoba, naredili i učestvovali u napadu na civilno stanovništvo u "berišanskom naselju" u kome su žvele albanske porodice.

Na sudu je dokazano da je Repanović, koji je bio komandant policijske stanice u Suvoj Reci, naredio grupi policajaca, među kojima su bili Čukarić, Miroslav Petković, Nišavić i sada pokojni Radovan Tanović da ubijaju albanske civile.

Repanović je, dodala je sudija Beraha - Nikićević, drugoj grupi policajaca naredio da sa pripadnicima civilne zaštite odvezu leševe.

Beraha-Nikićević je rekla da na sudu nisu dokazani neki događaji iz optužnice, precizirajući da ni jednim izvedenim dokazom nije potvrđeno da je prvooptuženi Mitrović počinio zločin za koji se teteti - da je izdao naredbu Repanoviću da organizuje izvršenje zločina.

Analizirajući iskaz zaštićenog svedoka "A", koji je teretio Mitrovića da je naredio napad i da je govorio - "Šta čekate, zar treba da radim umesto vas", Beraha-Nikićević je kazala da na sudu nije dokazana Mitrovićeva odgovornost.

Beraha-Nikićević je rekla da je zaštićeni svedok "A" želeo da umanji svoju ulogu u zločinu.

Na sudu nije dokazana ni odgovornost Jovanovića i Zorana Petkovića, koji su se teretili za učešće u ubistvu albanskih civila, rekla je Beraha - Nikićević.

Ovaj krivični postupak je počeo u oktobru 2006. godine, a tokom 93 sudeća dana saslušana su 122 svedoka, od kojih su tri saslušana pod merama zaštite (pseudonim), jedan je svedočio bez prisustva javnosti, a jedan putem video linka.