utorak, 02. feb 2010, 13:29 -> 15:41
Šešelj traži oslobađanje u martu
Nakon okončanja saslušavanja svedoka optužbe, Vojislav Šešelj najavio na suđenju u Haškom tribunalu da će zatražiti oslobađanje krajem marta jer "tužioci nisu dokazali krivicu". Svedok VS-1067 tvrdi da su "šešeljevci" činili zločine, optuženi negirao tvrdnje.
Optuženi Vojislav Šešelj najavio je pred Haškim tribunalom da će, pošto krajem marta bude okončano saslušavanje svedoka optužbe, zatražiti oslobađanje zato što tužioci nisu dokazali njegovu krivicu po tačkama optužnice.
Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH od 1991. do 1993. godine.
Pošto je predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti na današnjem zasedanju nagovestio da bi saslušavanje preostalih svedoka moglo biti okončano krajem marta, Šešelj je najavio da će odmah potom podneti zahtev za oslobađanje.
"Za pripremu tog zahteva trebaće mi dva-tri dana, tako da nećemo gubiti vreme. Imam nameru da prođem kroz optužnicu i pretprocesni podnesak optužbe i da vam skrenem pažnju da tužilac nije dokazao ništa od onoga za šta me je optužio", rekao je Šešelj.
Po pravilima Tribunala, optuženi ima pravo da na kraju dokaznog postupka optužbe zatraži oslobađanje po tačkama optužnice za koje smatra da nisu dokazane.
O tom zahtevu zatim odlučuje Sudsko veće. Ukoliko zahtev bude odbijen, suđenje bi trebalo da bude nastavljeno dokaznim postupkom odbrane.
Šešelj je ranije nagoveštavao da neće izvoditi dokaze, ni saslušavati svedoke odbrane, ali je nedavno dozvolio tu mogućnost.
Do kraja marta, Pretresno veće će, kako je naznačio sudija Antoneti, saslušati još četiri svedoka koja je samo pozvalo, ali su neki od njih bolesni zbog čega dolazi do odlaganja.
Svedok: "Šešeljevci" činili zločine u Mostaru
Zaštićeni svedok VS-1067 izjavio je danas na suđenju Vojislavu Šešelju pred Haškim tribunalom da su pripadnici paravojne jednice, koji su sebe nazivali "šešeljevcima", 1992. počinili zločine nad stotinama nesrpskih civila u Mostaru.
Šešelj je, u unakrsnom ispitivanju, to negirao, tvrdeći da mu se "pripisuju zločini raznoraznih bandi, od kojih su se neke možda predstavljale kao šešeljevci" tvrdeći da svedok u izjavama datim, po hapšenju, vlastima BiH 1996. i policiji jedne strane zemlje 1998. nigde nije pomenuo "šešeljevce" kao počinioce, iako je kao vinovnike naveo poimence Srbe iz Mostara.
Svedok VS-1067 - koji je, prema sopstvenim rečima, u kritično vreme bio pripadnik srpske paravojne formacije "Ćićolina" - izjavio je da je grupa od 50-60 "šešeljevaca" stigla u Mostar početkom aprila 1992. iz Srbije.
"Govorili su da su iz SRS, neki su imali i članske karte, i da ih je poslao Vojislav Šešelj", rekao je VS-1067 i posvedočio je da su pripadnici te jedinice bili umešani u ubistva više od 200 Muslimana i Hrvata na lokacijama Uborak, Zjemlja i Vrapčić, sredinom juna 1992. godine.
Napomenuo je, međutim, da svojim očima nije video nijedno ubistvo, ali da je bio očevidac zakopavanja tela i da su se počinioci sami hvalili zlodelima. Kao vođe "šešeljevaca" označio je izvesnog Miću Dražića, a potom i Srećka Vranjanca.
Svedok je opisao da su pripadnici te jedinice "pljačkali, maltretirali i svašta radili i da nikome nisu polagali račune" u Mostaru u kojem je u aprilu i maju 1992. "vladao haos i bezvlašće", iako je kontrolu nad gradom trebalo da ima JNA kojom je komandovao tadašnji pukovnik Momčilo Perišić.
VS-1067 sugerisao je da je JNA kontrolisala ulaze u Mostar, koji niko nije mogao da napusti bez dozvole, a da su paravojne snage poput "šešeljevaca" u gradu delovale nekontrolisano.
"I Srbi su ih se plašili, zato što su se ubijali i međusobno, bili su skroz divlji", kazao je svedok.
Tokom unakrsnog ispitivanja, Šešelj je tvrdio da je jedina prava grupa dobrovoljaca SRS, koju je predvodio izvesni Oliver Denis Baret, napustila Mostar zajedno sa JNA, "pre 25. maja 1992", i da nije počinila nijedan zločin.
"Šešeljevci" su se lažno predstavljali
Na pitanje zna li za ijedan zločin te jedinice, svedok je odgovorio negativno, ostajući, međutim, pri iskazu da su "šešeljevci", koje je optužio za učešće u zločinima, sami tvrdili da su članovi SRS poslati iz Srbije.
Šešelj je uzvratio tvrdnjom da su se oni "lažno predstavljali".
"Meni je savest čista što se tiče dobrovoljaca SRS, da nisu počinili nijedan zločin. A ako se neko lažno predstavljao, o tome treba izvesti činjenično stanje, a to nije moj posao", rekao Šešelj.
Optuženi je zatim predočio da svedok, pošto su ga 1996. pod sumnjom za ubistvo uhapsile vlasti BiH, dao izjavu u kojoj je kao počinioce zločina u Uborku, Vrapčiću i Zjemlji nabrojao 14 lokalnih Srba, ne pomenuvši nijednom "šešeljevce".
"Ja sam pominjao Vranjanca, Bosanca i druge, a što oni to nisu uzeli - nemam pojma", odgovorio je VS-1067.
Šešelj je napomenuo da su za te zločine vlasti BiH optužile 30 Srba iz Mostara i okoline.
Sličan odgovor svedok je dao pošto mu je Šešelj predočio i izjavu koju je 1998. dao policiji jedne evropske zemlje u kojoj je uhapšen zbog krađe i držanja oružja. U toj izjavi, prema optuženom, VS-1067 nabrojao je "najmanje 12 imena" počinilaca zločina u Mostaru, ali ne i "šešeljevce".
Ispitivanje svedoka VS-1067 danas je završeno, a suđenje Šešelju biće nastavljeno 16. februara, zato što je sledeći svedok, koji je trebalo da se pred Tribunalom pojavi iduće nedelje, bolestan.
