četvrtak, 26. feb 2009, 08:00 -> 12:21
Milutinović oslobođen, najveće kazne Šainoviću, Pavkoviću i Lukiću
Sudsko veće Haškog tribunala oslobodilo bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića. Nikola Šainović, Nebojša Pavković i Sreten Lukić osuđeni na po 22 godine zatvora. Dragoljubu Ojdaniću i Vladimiru Lazareviću izrečene kazne od po 15 godina zatvora.
Sudsko veće Haškog tribunala, kojim je predsedavao britanski sudija Ian Bonomi, oslobodilo je bivšeg srpskog predsednika Milana Milutinovića optužbi za ratne zločine i kršenje zakona i običaja ratovanja na Kosovu 1999. godine.
"Sudsko veće oslobađa vas optužbi po tačkama jedan do pet optužnice", rekao je Ian Bonomi.
Bivši predsednik Srbije Milan Milutinović napustiće pritvorsku jedinicu u Sheveningenu već danas i vratiti se u Beograd redovnim letom JAT-a, saznaje RTS.
Naveće kazne izrečene su nekadašnjem potpredsedniku vlade SRJ Nikoli Šainoviću i komandantima vojske i policije na Kosovu, Nebojši Pavkoviću i Sretenu Lukiću, koju su osuđeni na po 22 godine zatvora.
Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić i nekadašnji komandant Prištinskog korpusa VJ Vladimir Lazarević osuđeni su na po 15 godina zatvora.
Bonomi: Šainović "moćan", Lukić "odgovoran"
Obrazlažući presudu, sudija Bonomi je rekao da Milutinović nije dao značajan doprinos "zajedničkom zločinačkom poduhvatu" i da njegove akcije nisu bile usmerene promeni etničke slike na Kosovu.
Šainović, koga je Sudsko veće opisalo kao "moćnog saradnika" nekadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, "imao je nameru da nasilno raseli deo kosovske populacije, promeni etničku ravnotežu, kako bi uspostavio stalnu kontrolu" nad Kosovom.
Penzionisane generale, Ojdanića i Lazarevića, Haški tribunal je osudio "za pružanje pomoći i ohrabrivanje pripadnika vojske", koji su počinili ratne zločine, dok ih je oslobodio po ostalim tačkama optužnice.
Obrazlažući presudu Sretenu Lukiću, sudija Bonomi je rekao da je nekadašnji komandant policije na Kosovu "bio odgovoran za planiranje, organizovanje i kontrolu aktivnosti MUP-a na Kosovu", kao i "važan učesnik zajedničkog kriminalnog poduhvata".
"Imao je nameru da nasilno protera Albance sa Kosova i da je lako mogao da predvidi ubistva civila, ali ne i silovanja", rekao je Bonomi.
Bonomi je, takođe, naveo da NATO bombardovanje nije bilo razlog za masovan odlazak civilnog stanovništva, odnosno nešto više od 715.000 Albanaca.
Ovakav stav veća objašnjen je činjenicom da je Beograd, kao glavni grad Srbije, tokom NATO bombardovanja bio najžešće pogođen vazdušnim udarima, ali, ipak, nije bilo masovnog pokretanja stanovništva.
Sudija Bonomi je rekao da je nesporno da je veliki broj civila prebegao sa Kosova u Albaniju i Makedoniju, navodeći da je, iz različitih izvora, utvrđeno da je ukupan broj proteranih iznosio 715.158 osoba.
Prema Bonomijevim rečima, uzrok iseljavanja albanskog stanovništva bile su akcije vojske i policije.
"Krajem marta 1999. godine stvorena je stravična atmosfera u Peći, jer su vojska i policija maltretirali lokalne Albance i palili njihove kuće, nakon čega su autobusima prevoženi do albanske granice ili im je rečeno da idu u Crnu Goru", rekao je Bonomi.
"Nesporno je da su vojska i policija vodile široku akciju u okolini Prizrena, Suve Reke i Orahovca", rekao je Bonomi, navodeći da su srpske snage granatirale i zapalile kuće u nekoliko tamošnjih sela, uništili verske objekte, nakon čega su seljani bili prinuđeni da izbegnu, a Ćbrutalno ubili određen broj žena i dece koji su se krili u blizini Male Kruše".
Sudija Bonomi je, tokom izricanja resude, naveo i događaje u Đakovici i Izbici.
Prva presuda za događaje tokom sukoba na Kosovu
Ova presuda je prva koju je Međunarodni sud izrekao za zločine koje su, prema optužnici, počinile srpske oružane snage protiv kosovskih Albanaca tokom sukoba na Kosovu 1999. godine.
Tužilaštvo je šestorku teretilo "za kampanju terora i nasilja usmerenu protiv kosovskih Albanaca i drugih nesrba na Kosovu tokom 1999. godine".
Krivična dela za koja se terećeni su, među ostalim, deportacije i prisilno premeštanje nekoliko stotina hiljada ljudi, kao i ubistva i progon hiljada kosovskih Albanaca.
Jugoslovenski vođa Slobodan Milošević postao je prvi aktuelni šef neke države optužen za ratne zločine kada je Međunarodni sud protiv njega 1999. godine podigao optužnicu za navodne zločine na Kosovu.
Sudilo mu se i za navedene optužbe kao i za zločine počinjene u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, od 2002. do 2006. godine, ali je on umro pred sam kraj suđenja i pre nego što je izrečena presuda.
Devet optuženih
Međunarodni sud je podigao optužnice protiv ukupno devet najviših zvaničnika Srbije i Jugoslavije za zločine koje su navodno počinile srpske snage na Kosovu 1999. godine.
Vlajko Stojiljković, visoki policijski zvaničnik blizak Miloševiću, takođe je optužen, ali je izvršio samoubistvo u Beogradu 2002. godine.
Vlastimir Đorđević, bivši pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije i načelnik Resora javne bezbenosti, bio je u bekstvu do hapšenja u junu 2007. godine. Njegovo suđenje je počelo 27. januara 2009. godine.
U optužnici tužilaštva protiv Milutinovića i saoptuženih navodi se da su oni učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu koji je imao za cilj, između ostalog, da promeni etničku ravnotežu na Kosovu, kako bi se obezbedila kontinuirana srpska kontrola nad tom teritorijom.
Optuženi i drugi članovi "udruženog zločinačkog poduhvata", piše u pres materijalu Tribunala, koristili su ovlašćenja koja su im bila na raspolaganju kao političkim i vojnim vođama da bi postigli cilj kažnjivim sredstvima koja su se sastojala od sistematske kampanje terora i nasilja širokih razmera, koja je, između ostalog, obuhvatala deportacije, ubistva, prisilna premeštanja i progone usmerene protiv albanskog stanovništva na Kosovu.
Tužilaštvo navodi da su "snage Srbije i Savezne Republike Jugoslavije širom Kosova sistematski granatirale gradove i sela, palile i kuće i poljoprivredna gazdinstva i uništavale kulturne i verske institucije kosovskih Albanaca, ubijale civile kosovske Albance i druga lica koja nisu imala aktivnog učešća u sukobima i seksualno zlostvaljale žene kosovske Albanke".
Hronologija suđenja
Suđenje je počelo 10. jula 2006. a tužilaštvo je 1. maja 2007. završilo izvođenje svojih dokaza, nakon što je pozvalo 113 svedoka. Odbrana je počela izvođenje svojih dokaza 6. avgusta 2007. i okončala ga 16. maja 2008, nakon što je ukupno pozvala 118 svedoka. Veće je pozvalo dva svedoka.
Završne reči su održane od 19. do 27. avgusta 2008. tokom čega je tužilaštvo zahtevalo raspon kazni od 20 godina do doživotne kazne zatvora, a odbrana zahtevala oslobađajuće presude za svih šest optuženih.
U konačnoj verziji odustalo se od optužbi za zločin u Račku, iako je to bio "okidač" za NATO bombardovanje.
Presudu je izreklo sudsko veće predsedavajućeg Iana Bonomija iz Velike Britanije, u kojem su bili još Cvetana Kamenova iz Bugarske i Ali Navaz Čouhan iz Pakistana.
Od svog osnivanja Međunarodni sud je podigao optužnice protiv 161 lica za teške povrede humanitarnog prava počinjene na području bivše Jugoslavije od 1991. do 2001. godine.
