ponedeljak, 23. nov 2009, 18:27 -> 19:29
Tribunal nije odobrio ulaganje žalbe
Haški tribunal nije odobrio žalbu Radovana Karadžića na odluku kojom mu je pretresno veće postavilo branioca. Veće sudije O Gon Kvona odbacilo Karadžićeve razloge kao "nejasne i nedovoljne".
Haški tribunal je odbio da Radovanu Karadžiću odobri ulaganje žalbe na odluku kojom mu je Pretresno veće postavilo branioca. Veće predsedavajućeg sudije O Gon Kvona je, kao "nejasne i nedovoljne", odbacilo razloge koje je Karadžić naveo.
Kao prvi osnov za žalbu bivši predsednik Republike Srpske je naveo da je Veće, donoseći odluku da mu postavi branioca, odredilo da je tri i po meseca dovoljno advokatu da se pripremi za vrlo obiman i komplikovan proces.
Kao drugi osnov za žalbu, Karadžić je naznačio to što mu nije ponuđeno da sa spiska advokata, koji rade pred Tribunalom, odabere ime branioca.
Veće sudije Kvona u odluci je naglasilo da ni jedno ni drugo navedeno pitanje nije u domenu odlučivanja optuženog i da time nisu zadovoljeni uslovi za podnošenje žalbe.
Tribunal je prošle nedelje imenovao britanskog advokata Ričarda Harvija za Karadžićevog branioca.
Karadžiću nije oduzeto pravo da se brani sam
U skladu sa odlukom pretresnog veća od 5. novembra, Harvi će preuzeti potpuno zastupanje Karadžića samo ako se optuženi ne bude pojavio u sudnici na nastavku suđenja zakazanom za 1. mart 2010. godine.
Odlukom pretresnog veća, Karadžiću nije oduzeto pravo da se brani sam, na kojem on insistira od prvog pojavljivanja pred Tribunalom krajem jula prošle godine.
Suđenje bivšem predsedniku Republike Srpske počelo je pred Haškim tribunalom 26. oktobra uvodnom rečju optužbe. Karadžić je početak suđenja bojkotovao tvrdeći da mu sud nije dao dovoljno vremena da se pripremi.
Pošto je tužilac Alan Tiger 2. novembra završio uvodnu reč, sudije su tri dana kasnije donele odluku da Karadžiću postave branioca i da suđenje bude nastavljeno 1. marta 2010. godine, kako bi se braniocu dalo dovoljno vremena da se pripremi.
Karadžić je optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima, kao i za uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.
