Karadžić traži rezoluciju UN

Bivši predesdnik Republike Srpske (RS) Radovan Karadžić zatražio je od Saveta bezbednosti da se prizna njegov sporazum o imunitetu pred Tribunalom u Hagu, koji je, kako tvrdi, potpisao 18. jula 1996. godine sa američkim diplomatom Ričardom Holbrukom.

U pismu upućenom predsedniku Saveta bezbednosti Le Luong Minhu, Karadžić je objasnio da je Žalbeno veće Haškog tribunala odbilo je da prizna postojanje tog sporazuma i njegov uticaj na proces koji se vodi protiv njega bez rezolucije, navodi se u saopštenju Haškog tribunala.

Iz tog razloga pozvao je Savet bezbednosti da prizna i osnaži sporazum o imunitetu od krivičnog progona u tribunalu, koji je kako tvrdi Karadžić, Holbruk sa njim zaključio upravo u ime tog tela.

Bivši predsednik RS je u pismu predsedniku Minhu ukazao i na "istoriju tog slučaja", navodeći da je 18. jula 1996. godine sa Holbrukom zaključio sporazum prema kome je Karadžić pristao da se povuče iz političkog i javnog života, dok se Holbruk složio da se Karadžić ne suoči s optužbama Haškog tužilaštva".

Karadžić: Holbruk je trebalo da se pobrine o rezoluciji

Karadžić je dodao da nije bilo "na njemu da traži donošenje rezolucije Saveta bezbednosti o sporazumu, već da je za to trebalo da se pobrine Holbruk, kada su pravljeni sporazumi o nadležnostima UN, kao što je to učinjeno u Dejtonu".

Pored toga, Karadžić tvrdi da je taj sporazum bio priznat od međunarodne zajednice i podseća da se "slobodno kretao po Bosni uprkos prisustva Sfora i Ifora", ali da je Haški tribunal posle njegovog hapšenja 2008. godine odbio da prizna sporazum.

Karadžić je podsetio i da je Tužilaštvo u više navrata menjalo svoj odnos prema sporazumu, najpre tvrdeći da nije postojao, a potom da nema uticaja na proces.

Bivši predesdnik RS naveo je da bi presedan Haškog tribunala u njegovom slučaju okončao mogućnosti da diplomate rešavaju konflikte po svetu.

"Šta će biti ako se sada predsednik Avganistana sustretne s ponudom Holbruka? S obzirom na moje iskustvo, on će zatražiti rezoluciju Saveta bezbednosti pre prihvatanja bilo kakve ponude ili ulaska u bilo koji sporazum", zaključio je Karadžić.

Prema njegovim rečima ukoliko Savet bezbednosti ne želi da stane iza svojih diplomata koje pregovaraju širom sveta - od Sudana do Hondurasa - da bi okončali krize, onda ubuduće ne može ni očekivati da oni budu ozbiljno shvaćeni.

Početak suđenja Raljdovanu Karadžiću zakazan je za 26. oktobar.