Hag izriče prvostepenu presudu Vojislavu Šešelju

Tužilaštvo je u svojoj završnoj reči ranije predložilo sudu da Vojislava Šešelja osudi na kaznu zatvora od 28 godina, dok je Šešelj tražio oslobađajuću presudu.

Lider radikala je u pritvoru Haškog tribunala proveo gotovo 12 godina, od februara 2003, kada se predao i dobrovoljno otišao u Hag, do novembra 2014. kada je pušten da se brani sa slobode zbog lošeg zdravstvenog stanja.

U međuvremenu, Haški tribunal je od Srbije zatražio da uhapsi i izruči Šešelja, ali po tom zahtevu nije postupljeno, pa Šešelj neće prisustvovati izricanju presude.

Ta presuda je prvostepena i na nju će i lider radikala i Haško tužilaštvo imati pravo da ulože žalbu.

Tužilaštvo Haškog tribunala tvrdi da je Šešelj govorom i propagandom mržnje 1991–1992. počinio progon Hrvata iz Vukovara i vojvođanskog sela Hrtkovci.

Kada su u pitanju zločini u Zvorniku, Vukovaru, Mostaru, Nevesinju, Bosanskom Šamcu, Brčkom i širem području Sarajeva, prema stavu Tužilaštva, Šešelj ih je "podstakao, pomogao i podržao" time što je dobrovoljce SRS-a, kao fizičke počinioce, regrutovao, indoktrinirao mržnjom prema nesrbima, organizovao i poslao na ratišta.

Prema optužnici, Šešeljeve reči i dela podstakli su progon desetina hiljada nesrba i ubistvo 905 osoba, a među žrtvama je bilo i jedno novorođenče.

U tri tačke, optužnica Šešelja tereti za zločine protiv čovečnosti – progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi; deportaciju i prisilno premeštanje.

U šest tačaka, lider radikala je optužen za kršenje zakona i običaja rata – ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.

Tužilaštvo smatra da su zločini "šešeljevaca" nad Hrvatima i Muslimanima bili izvršeni u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo stvaranje jedinstvene srpske države na velikim delovima teritorija Hrvatske i BiH, odnosno "velike Srbije".

U zločinački poduhvat bili su, prema optužnici, uključeni i tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, generali JNA Veljko Kadijević i Blagoje Adžić, pripadnici Državne bezbednosti u Srbiji Jovica Stanišić i Franko Simatović Frenki.

U njemu su, prema optužnici, učestvovali i lideri Srba u Hrvatskoj i BiH Milan Babić, Milan Martić i Radovan Karadžić, zatim vođa paravojnih jedinica Željko Ražnatović Arkan i drugi.

Tužilaštvo, naime, smatra da je Šešelj uticao na sve aspekte delovanja dobrovoljaca, čak i ako nije imao operativnu komandu. Kako tvrde, Šešelj je te jedinice raspoređivao, odlučivao kada će i kuda ići i imenovao njihove zapovednike, koji su mu podnosili izveštaje o svom delovanju.

Suđenje Šešelju, tačnije televizijski prenosi tih suđenja, u početku su izazivali primetnu pažnju ovdašnje javnosti, koja je vremenom jenjavala. Svakako neuobičajeno bilo je kako je Šešelj uopšte uspeo da ubedi Tribunal da se od najtežih optužbi brani sam.

Njegov slučaj je neuobičajen i s obzirom na vreme koje je proveo u pritvoru – jer mu ni nakon 13 godina suđenja, i zatim puštanja na privremenu slobodu, nije bila doneta ni prvostepena presuda, a koja će biti izrečena ovog 31. marta.