Nastavljen postupak rehabilitacije Nedića

U Višem sudu u Beogradu nastavljen je postupak pravne rehabilitacije predsednika Vlade Srbije tokom Drugog svetskog rata Milana Nedića.

Žarko Vidović, koji je za vreme rata bio u Savezu komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) u Sarajevu, naveo je da su ga ustaše uhapsile sa još oko 2.500 do 3.000 ljudi, i uputile ka logoru u Jasenovcu, ali su ih SS jedinice presrele, odabrale njih oko 800 i transportovali ih za Zemun, koji se nalazio na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske (NDH).

"U Zemunu nije bilo nikakvog uticaja Nedića, osim ako je bio u nekom dogovoru s Pavelićem, što je meni malo verovatno", rekao je Vidović na ročištu u Beogradu.

Naveo je da je kao član Pokreta narodnog spasa, koji je ostao "odan Jugoslaviji", pomagao Srbima da iz Sarajeva odu u Srbiju vozovima.

"Mi smo tokom rata kupili Srbe u Sarajevu koliko je moguće da se spasu od ustaškog klanja. To nasilje nad Srbima bilo je toliko očigledno da je u spas Srba ustao komandant Nemačke u Sarajevu", rekao je svedok.

Kako je dodao, tadašnja stara jugoslovenska policija, koja će uskoro postati Nedićeva policija, te Srbe je prihvatala sa velikom pažnjom.

"Tetke moje supruge i moja supruga su mi pričale da su tokom čitavog rata bile smeštene u Banji Koviljači, gde su imale besplatnu hranu i smeštaj", rekao je Vidović.

Prema njegovim rečima, nakon završetka rata, studenti su Vidoviću u Sarajevu pričali kako su se spasli zahvaljujući Nedićevoj Srbiji.

Nakon saslušavanja svedoka, sledeće ročište je zakazano za 14. mart, na kome će kao svedok biti saslušan tadašnji predstavnik Uprave iseljavanja Slovenaca Nikola Milovančev.

Ispred Višeg suda u Beogradu okupili su se predstavnici Komunističke partije, SUBNOR-a i nevladine organizacije "Žene u crnom", koji su protestovali protiv Nedićeve rehabilitacije.

Advokat zastupnika rehabilitacije Zoran Živanović rekao je da je odustao od poziva svedoka iz Slovenije Uroša Šušteriča zbog njegovog lošeg zdravstvenog stanja i starosti, što ga onemogućava da dođe iz Slovenije.

Početak procesa rehabilitacije izazvao je velike polemike u javnosti, a uoči današnjeg ročišta ispred zgrade suda protestovali su neokomunisti i desničari. Tokom protesta došlo je do koškanja, ali je pred zgradom bila prisutna policija.

"Ovo je sramota za istoriju, sramota za sve ono što smo dali za vreme NOB-a, sve one živote koje smo dali za ovu zemlju, jer ovo je samo farsa, nije samo rehabiltacija, nego je u pitanju samo imovina koju porodica hoće da dobije, kao što je Dražina doila, a zadnji cilj svega ovoga je rehabilitacija Hitlera", kaže Joška Broz.

U Zrenjaninu nevladine organizacije okupile su se simbolično ispred zgrade logora iz Drugog svetskog rata. Preko improvizovanog radija pročitali su Nedićeve depeše i naredbe iz tog perioda.

"Mislim da je zaista sad u pitanju prekrajanje istorije i da ne treba da dozvolimo da naša deca uče stvari koje su potpuno pogrešne. Mislim da je red da ih naučimo ko su bili fašisti", kaže Andrej Jakovljev iz NVO Skaska.

Socijalisti podsećaju da su stranka čiji je predsednik tražio da se portret Milana Nedića ukloni iz Vlade i ponavljaju da neće pristati na negiranje holokausta i zločina koji su vršeni, naročito ne prema onima koji su te zločine sprovodili na teritoriji Srbije.

Iz istog ugla proces rehabilitacije posmatra i ministar Aleksandar Vulin koji ga vidi kao uvredu za žrtve Drugog svetskog rata.

"Slavite osobođenje Beograda a onda rehabilitujete onog od kojeg ste ga oslobodili. Neshvaljivo je da mi podižemo memorijal na Starom sajmištu, i u isto vreme rehabilitujemo onog zbog kojeg je logor nesmetano funkcionisano i radio, zbog kog su streljali ljude na Banjici i na svakom drugom mestu. Kad bude bio rehabilitovan bilo koji premijer koji je služio Hitlera onda razmišljajte o Nediću, a zato što se to nikada neće desiti, onda nećete razmišljati ni o ovome", kaže ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Aleksandar Vulin.

Postupak rehabilitacije Milana Nedića počeo je 7. decembra 2015, sedam godina nakon što su zahtev za rehabilitaciju podneli Srpski liberalni savet, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i porodica Nedić.