Bandi iznuđivača višegodišnje kazne zatvora

Krivično veće Specijalnog suda u Beogradu je presudu donelo jednoglasno, a u obrazloženju se navodi da su članovi te organizovane kriminalne grupe bili sposobni da shvate značaj dela i da upravljaju svojim postupcima.

Kriminalna grupa je organizovana u Leskovcu, Vlasotincu i Nišu od 2004. do 2011. s ciljem vršenja krivičnog dela iznude i sticanja neposredene koristi, nakon davanja novca na pozajmicu oštećenima i mimo dogovora za protivpravnu korist prinudili da na svoju štetu nešto učine.

Kao vođa grupe označen je Vladimir Stojanović, koji je osuđen na jednistvenu kaznu zatvora od sedam godina i osam meseci, a njegovi pomagači Radomir Filipović, zadužen za pretnje i primoravanja oštećenima na šest godina i osam meseci zatvora, Dejan Cvetković, na četiri godine i osam meseci, koliko je dobio i Aleksandar Petrović, zaposlen u Stojanovićevom preduzeću "Omorika", preko koga su prali novac.

Božidar Cakić, koji je po naređenju Stojanovića pretio oštećenima i oduzimao vozila, osuđen je na šest godina i pet meseci, dok je bivši policajac Milan Rajković, koji je po Stojanovićevom nalogu tražio i pronalazio oštećene koji su se skrivali zbog sopstvene bezbednosti, preuzimao novac od kamata i motorna vozila, pravio štetne ugovore na svoje ime, osuđen je na četiri godine zatvora i novčanu kaznu od 100.000 dinara, koju je dužan platiti u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti presude.

Član grupe Boban Ivković osuđen je na dve godine i tri meseca zatvora, a Miloš Stamenković, Zoran Stanković i Dejan Stojanović osuđeni su na po šest meseci zatvora.

Svima će se uračunati vreme provedeno u pritvoru, a preduzeće "Omorika" dužno je da plati 21.053.137 dinara zbog protivpravno steknute koristi.

Članovima te kriminalne grupe oduzeta su putnička vozila, mobilni telefoni, laptop računari, dva iskorišćena ručna raketna bacača, pancirni prsluci, municija, ručni suzavac, ugovori o kupoprodaji vozila, pištolj cz-99, torbica, gumena palica, registarske tablice, kao i policijska značka i službena legitimacija Rajkovića.

Osuđeni su dužni i da snose sve troškove krivičnog postupka i sudskog paušala.

U obrazloženju presude se čulo da, nakon što su oštećenima pozajmljivali novac, određivali su različite kamate mimo dogovora, prvi put kada su oštećeni kasnili sa isplatom kamate, pretili su, saopštavali da je dug narastao, uvodili kaznene dnevne kamate od 500 do 5.000 evra.

Oštećene su pod prinudom i batinama primoravali da potpisuju ugovore i priznanice da su uzeli neuporedivo veće iznose, uzimali im vozila, prepisivali nekretnine na sebe, čak su u jednom slučaju uzeli celu štampariju sa šest mašina oštećenom.

Oštećene su takođe protivpravno zatvarali, ograničavali slobodu kretanja, tukli, palili im upaljačem prste na nogama, ponižavali, pretili da će "silovati ženu i dete", "ispeći dete na ražnju", "pucati u kolena", saopštavali "da će im biti dužni dok su živi", primoravali na razne malverzacije, falsifikovanje saobraćajnih dozvola...

Sudsko veće je navelo da je izvelo sve dokaze, da je utvrdilo činjenično stanje, da je došlo do pravnih zaključaka, kao u prethodnom
delu suđenja.

Naveli su da je uočljivo je da su kazne blaze u odnosu na sve optužene, jer, kako je obrazloženo, olakšavajuća okolnost je duži vremenski protek od izvršenja krivičnih dela.