Gikić posvedočio da je pratio Ćuruviju

Svedočeći na suđenju četvorici optuženih DB-ovaca za ubistvo Ćuruvije, Gikić je ispričao da mu je tadašnji načelnik Trećeg odeljenja DB-a Radoman Božžović preneo naređenje da se opserviraju telefoni Ćuruvije u redakciji i stanu, prenosi Tanjug.

To je kako je naveo, shvatio kao deo praćenja medija o čemu ga je u junu ili julu 1998. godine izvestio Božovićev zamenik Stevan Basta.

Basta mu je preneo naređenje rukovodstva DB -a da se obrati pažnja na izveštavanje novina o Kosovu i Metohiji, rekao je svedok.

Gikić je napomenuo da u vreme ratnog stanja uopšte nije bio obavešten da se Ćuruvija i dalje prati.

Prema njegovim rečima, prisluškivanje Ćuruvije od 1998. nije bilo operativno važno, niti je rukovodtsva DB tražilo od njega bilo šta u vezi tog praćenja.

Nedelju dana pre početka NATO bombardovanja Gikić je, kako je naveo, obavestio načelnika da nema više svrhe da se prisluškuje Ćuruvija.

Gikić, kako kaže, smatra da Slavko Ćuruvija nije bio izdajnik zemlje, ali da je po tadašnjim merilima bio bezbednosno interesantan. Poslednju belešku svedok Gikić napravio je u februaru 1999. godine.

"Smatrao sam da je tada to okončano. Tek sam od koleginice Olivere Antonić Simić saznao da je Ćuruvija praćen i nako toga", napomenuo je Gikić.

Prema njegovim rečima, posle toga u telefonskim razgovorima nije bilo bezbednosno interesantnih stvari i svom šefu Božoviću je predložio da se prekine sa slušanjem telefona.

"Bio sam iznenađen kada sam posle objavljivanja dosijea 'Ćuran' 2000. godine saznao da je Ćuruvija praćen i posle toga, a da ja kao operativac nisam bio upoznat", rekao je Gikić.

Advokat porodice Ćuruvija Slobodan Ružić ističe da je Gikić objasnio i teoretski je moguce da razlitici sektori službe rade istiog objekta.

"Međutim, ako ste primetili, on je ngde na pocetku svog iskaza rekao da je bio vrlo iznenađen tim sto on to nije znao. Čak je to saznao slucajno od neke koleginice", dodaje Ružić.

Vladimir Marinkov, advokat optuženog Radomira Markovića, navodi da ono što je danas rečeno u svemu potvrdilo odbrane njegovog branjenika.

Za ubistvo Ćuruvije optuženi su tadašnji šef DB-a Radomir Marković, šef Beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi resora Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak, koji je u optužnici označen kao direktan izvršilac ubistva Ćuruvije. Kurak je u bekstvu i za njim je raspisana poternica.

Slavko Ćuruvija ubijen je ispred zgrade u Beogradu na Uskrs 11. aprila 1999. godine, dok se vraćao iz šetnje u društvu prijateljice Branke Prpe. To je bilo u vreme NATO bombardovanja Srbije.

Radonjić i Romić su u pritvoru, Marković služi kaznu od 40 godina zatvora u požarevačkoj Zabeli, a Kuraku se sudi u odsustvu.

Po optužnici, Ćuruviju je ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić koji je drškom pištolja udario Ćuruvijinu suprugu Branku Prpu u glavu.

Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti".

Ključni svedok u ovom procesu je nekadašnji komadant JSO Milorad Ulemek Legija nakon čijeg svedočenja je pokrenuta zvanična istraga protiv optuženih.

Ulemek takođe služi jedinstvenu kaznu od 40 godina zatvora u požarevačkoj Zabeli zbog ubistva premijera Zorana Đinđića, Ivana Stambolića, zločina na Ibarskoj magistrali i nedela "zemunskog klana".