Tužioci pobijali nalaze Mladićevog veštaka za balistiku

Tadašnji predsednik komandant VRS i vrhovni komandant VRS, general Mladić optužen je za terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim grantiranjem i snajperisanjem, prenosi Beta.

Tokom unakrsnog ispitivanja, pretežno posvećenog tehničkim detaljima, zastupnik optužbe Adam Veber dokazivao je da je Subotićeva svoje zaključke zasnovala na pogrešnom tumačenju istraga koje su o eksplozijama u Sarajevu sproveli Unprofor i lokalna policija.

Balističarka odbrane ostala je, međutim, pri svom iskazu da su nalazi tih istraga, po kojima su granate bile ispaljene iz pravca položaja VRS, bili netačni.

Analizirajući eksplozije koje su u sarajevskom naselju Alipašino Polje 22. januara 1994. godine ubile šestoro dece, a ranile pet osoba, tužilac je pozvao Subotićevu da na karti obeleži gde je Institut za slepe, iz čije je okoline, po optužnici, VRS ispalila projektile.

Kada je svedokinja to učinila, Veber je tvrdio da je ona označila pogrešnu lokaciju, što je Subotićeva negirala.

U prošlonedeljnom glavnom iskazu, Subotić je tvrdila da je istragom pogrešno utvrđen pravac doleta granate i da ona nije ispaljena iz okoline pomenutog instituta, već iz pravca UPI instituta, s teritorije Armije BiH.

Govoreći o granatiranju naselja Dobrinja 1. juna 1993. kada je ubijeno 10 osoba koje su igrale i posmatrale fudbal, zastupnik optužbe sugerisao je, nasuprot veštaku odbrane, da je po uglu pada granata i minimalnoj procenjenoj udaljenosti, koje je utvrdio Unprofor, projektil morao doći s položaja VRS.

Prihvatajući da te nalaze nije spomenula u svom izveštaju, Subotićeva je, međutim, tvrdila da su ugao pada granata i udaljenost s koje je bila ispaljena, u stvarnosti bili manji od onih koje je utvrdio Unprofor, što sugeriše da ih je mogla ispaliti i Armija BiH.

Subotićeva je ostala i pri iskazu da su sarajevski istražitelji pogrešno utvrdili pravac iz kojeg su doletele tri granate koje su u naselju Dobrinja 4. februara 1994. ubile osam, a ranile 18 građana.

Svedokinja je tvrdila da su to područje pogodile četiri granate, ali da istražitelji četvrtu nisu obradili zato što je bilo očigledno da nju nije mogla ispaliti VRS.

U osvrtu na tvrdnju balističarke odbrane da je mesto na kojem je 12. jula 1993. minobacačka granata ubila 13 građana u redu za vodu u Sarajevu, bilo u blizini vojnih objekata Armije BiH, tužilac Veber pitao je Subotić tvrdi li da je "ABiH granatirala sopstvenu komandu".

Negirajući to, Subotićeva je odgovorila da je želela da raspravnom veću pruži sve raspoložive informacije "kako bi imalo kompletan uvid u situaciju na terenu".

Zorica Subotić je odbacila i sugestiju tužioca da joj je to "odstupnica" ako sudije ne prihvate njenu tvrdnju da je istragom pogrešno utvrđeno da je granata doletela s položaja VRS.

Tužilac Veber tvrdio je da je red za vodu "granatirala VRS u okviru tekuće operacije", predočavajući naređenje da se "neprijatelju nanesu što veći gubici", koje je na dan incidenta izdao tadašnji komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa Stanislav Galić.

"Naravno da to nije tačno, materijalni dokazi na terenu to pokazuju", uzvratila je Subotićeva.

Za eksploziju na Baščaršiji 22. decembra 1994. Subotićeva je tvrdila i da je, po tragovima, bila izazvana granatom koja je bila položena na tlo, a zatim aktivirana.

Tvrdila je i da su, tokom istrage o drugoj eksploziji istog dana u toj četvrti, istražitelji iscenirali lice mesta tako što su iskopali krater i sami naneli oštećenja na okolne fasade kako bi lažno prikazali da je eksplodirala granata iz minobacača.

Na pitanje tužioca Vebera veruje li zaista da su istražitelji to mogli učinit pred prisutnim oficirima Unprofora, Subotićeva je odgovorila da to "nije stvar verovanja, nego materijalnih tragova" na licu mesta.

Unakrsno ispitivanje Zorice Subotić tužilac Veber nastaviće sutra.