Subotić: Stradanje civila na Markalama izazvao podmetnuti eksploziv

Zorica Subotić je izjavila i da nije bilo moguće da drugu eksploziju ispred zatvorene tržnice Markale, u avgustu 1995. godine, izazove minobacačka granata, a da njen let ne snimi radar Unprofora i da se ne čuje zvuk ispaljenja, kako tvrdi tužilaštvo, prenosi Beta.

Zaključak da eksploziju na Markalama u februaru 1994. nije mogla izazvati minobacačka granata, Subotićeva je zasnovala na oceni da je bilo nemoguće da projektil padne na mesto i pod uglom koje su utvrdile istrage sarajevske policije i Unprofora, a da prethodno ne udari u krov pijačne tezge i ne aktivira se.

"Broj stradalih i povređenih u strašnom je neskladu sa vatrenom moći jedne granate od 120 milimetara", rekla je Subotićeva.

Istragu o eksploziji nazvala je "vrlo neprofesionalnom, netačnom i sa mnogo grešaka".

Naglasila je da je "praktično nemoguće" da stabilizator, odnosno rep granate, posle eksplozije ostane potpuno ukopan u asfaltnu podlogu, pokriven zemljom i šutom, kako je prikazano na filmu koji su istražitelji snimili.

Subotićeva je objasnila da pri udaru i eksploziji, stabilizator granate "istiskuje" okolno tlo i da ne može biti njime zatrpan.

Primećuje i da rep granate s Markala, koji je pregledala u sudnici, nema ogrebotine karakteristične za zabijanje u tlo.

Nakon što je sudija Kristof Flige rukom odvrnuo deo repa granate, što je po Zorici Subotić nemoguće, Mladićev branilac Branko Lukić je to nazvao potvrdom da se dokazima manipuliše.

Subotićeva je tvrdila i da je ekspert optužbe Berko Zečević pogrešno nacrtao izgled tezgi na Markalama, sa kosim umesto ravnim krovom, da bi pokazao da je mina mogla pasti na mesto eksplozije, a da ne udari u krov tezge.

"Mi smo zaključili da se radi o statičkoj eksploziji mine koja nije aktivirana nakon doleta, nego daljinskim putem. Prethodno je iskopana rupa i u nju je spušten stabilizator druge granate koji je zatim zatrpan zemljom. Preko je onda stavljena mina koja je aktivirana daljinski", posvedočila je Subotićeva.

Ona je tvrdila da joj je i Zečević potvrdio da su na pijaci pronađeni tragovi još jedne eksplozije, koja kako kaže, nigde nije spomenuta.

U analizi druge eksplozije ispred tržnice Markale u avgustu 1995. Subotićeva je naglasila da je "nemoguće" da je granata pala na mesto i pod uglom koje je "pogrešno" odredila istraga vlasti BiH i Unprofora, a da je ne snimi radar međunarodnih snaga koji je tada bio aktivan oko Sarajeva.

Tvrdnju optužbe da se granata "podvukla ispod radarskog snopa", balistčarka odbrane je, takođe, odbacila kao "besmislenu".

Subotićeva je tvrdila da su na mestu eksplozije pronađena dva različita stabilizatora granata.

Komentarišući snimke načinjene neposredno posle eksplozije, Subotićeva je prizor žrtve, prevaljene preko ograde, čiji je desni deo tela gotovo potpuno razoren, prokomentarisala rečima: "Ta povreda naneta je nečim što nije ni minobacački, ni artiljerijski projektil".

Tvrdila je da je pregledala fotografije svih identifikovanih žrtava i da osobe sa snimka nije bilo među poginulim. "Jedino što mogu da zaključim je da je to telo odnekud doneto", zaključila je Subotićeva.

General Mladić optužen je i za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u šest opština imao razmere genocida i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Optužnica generala Mladića (73), tadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske, tereti za terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem.

U optužnici piše da je minobacačka granata, koja je na Markalama 5. februara 1994. ubila 66, a ranila više od 140 građana doletela iz pravca na kojem su bili položaji VRS.

Stradanje 43 osobe i ranjavanje 75 građana ispred Markala 28. avgusta 1995. takođe je, po optužnici, izazvala granata koju je ispalila VRS.