Tuvljak: U Sarajevu ubijeno 3.300 Srba

Tuševljak, pripadnik MUP-a Republike Srpske koji se bavio istragom o ratnim zločinima nad Srbima, posvedočio je da je "3.300 civilnih žrtava" palo "u deset sarajevskih opština", pružajući na uvid spisak sa njihovim imenima, prenela je Beta.

Od tog broja, samo na Grbavici je u prve dve ratne godine, 1992-93, bilo ubijeno oko 700 srpskih civila, snajperskim hicima ili granatama ispaljenim sa položaja Armije BiH iz dela Sarajeva pod njenom kontrolom, izjavio je Tuševljak.

Mladićeva odbrana, kao dokaz za to, u sudnici je prikazala snimak tela dve osmogodišnje devojčice koje su bile ubijene mecima iz snajpera.

"Utvrđeno je da su snajperski hici došli sa položaja ABiH, udaljenih oko 200 metara, što znači da je onaj koji je pucao mogao videti da su to deca. Ove dve devojčice su se igrale ispred svoje zgrade kada su pogođene", rekao je Tuševljak.

Zajedno sa nastradalim pripadnicima VRS, na Grbavici je u istom periodu stradalo ukupno 1.600 Srba, precizirao je svedok.

Tuševljak je kazao i da je u Sarajevu bilo "126 logora i mesta gde su srpski civili bili protivpravno zatočeni".

Zbog svih navedenih zločina, komisija MUP RS je, po njegovim rečima, podnela 280 krivičnih prijava i izveštaja Tužilaštvu BiH.

U unakrsnom ispitivanju, tužiteljka Karolin Edžerton dokazivala je, na konkretnim primerima, da su na Tuševljakovom spisku srpskih žrtava navedena i imena Srba poginulih u Sarajevu od granata koje je ispalila VRS.

Navodeći imena nastradalih, zastupnica optužbe tvrdila je da su se na spisku našli i srpski civili ubijeni u eksplozijama granata u naselju Dobrinja, 4. februara 1994, i na pijaci Markale, sutradan.

Tuševljak je odgovorio da ne zna "na pamet" zašto su te osobe uvrštene na spisak, dok ne pogleda propratno obrazloženje. Dodao je da je podatke o Srbima stradalim u Sarajevu dobijao od beogradskog Centra za istraživanje zločina nad srpskim narodom.

"Vi pokušavate da spisak od 3.300 imena svedete na dva događaja, a imate 3.300 događaja...Ja s tim ne mogu da se složim", rekao je svedok.

Tuševljak je tvrdio da je spisak "preliminaran" i da je "još u fazi provere" i da je "cilj samo da se utvrdi istina" o zločinima. "To je otvorena knjiga za sve one s dobrom voljom da dokumentuju stradanje Srba u Sarajevu".

Po optužnici, VRS je 5. februara 1994. ispalila granatu koja je na Markalama ubila 66 građana, a ranila više od 140 osoba. Tri granate koje su, dan ranije, u naselju Dobrinja, 4. februara 1994, osam žrtava, a ranile 18 građana Sarajeva.

Verodostojnost spiska srpskih žrtava koji je Tuševljak predočio, tužiteljka Edžerton je osporavala i navodeći i da su na njemu žrtve stradale izvan Sarajeva, u opštinama Olovo, Kladanj, Rogatica, Konjic.

Tužiteljka je naznačila da su na istom spisku srpskih žrtava navedeni i pripadnici ABiH. Tuševljak je uzvratio da se na spisku "nalaze pripadnici ABiH koji su Srbi i koji su žrtve ratnih zločina od strane te iste ABiH". "Oni u tom trenutku nisu bili u svojstvu vojnika, na izvršenju borbenih zadataka", rekao je on.

Na sugestiju zastupnice optužbe da je spisak srpskih žrtava neproveren i zastareo, Tuševljak je izjavio: "To je ono što smo imali u tom trenutku, podaci do 2007-8, i zato vam kažem da se ta istraživanja nastavljaju".

Unakrsno ispitivanje Tuševljaka, tužioci će okončati sutra.

General Mladić optužen je i za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u šest opština imao razmere genocida i uzimanje pripadnika Unprofora kao talaca, 1992-95.