Radulj: Ratni zločini nisu procesuirani tokom rata u BiH

Pozvan od predsedavajućeg sudije Alfonsa Orija da navede neki primer procesuiranja ratnih zločina nad Muslimanima i Hrvatima, 1992-95, svedok odbrane Radulj je odgovorio da nema takvih primera, prenosi Beta.

Od oktobra 1993. do kraja rata, Radulj je bio zamenik vojnog tužioca u zoni odgovornosti Prvog i Drugog krajiškog korpusa VRS, sa sedištem u Banjaluci.

Prema optužnici koja generala Mladića, tadašnjeg komandanta VRS, tereti za progon muslimanskog i hrvatskog stanovništva širom BiH, u nekim od opština u toj zoni, poput Prijedora i Sanskog Mosta, taj progon je imao razmere genocida.

Radulj je sugerisao da, u vreme rata, krivično gonjenje osumnjičenih za ratne zločine nije bilo moguće zbog problema u pribavljanju dokaza, pristupu svedocima i dostupnosti osumnjičenih.

Radulj je naznačio da mu je, posle rata, 1996. ili 1997, kada je postao glavni tužilac u Banjaluci, dostavljen predmet "teškog zločina protiv civila u nekoj školi kod Ključa", u kojem je bilo "deset i više optuženih" na čelu sa Goranom Amidžićem.

Prema optužnici protiv Mladića, srpske snage su u školi u selu Velagići kod Ključa, 1. juna 1992, usmrtile 77 muslimanskih muškaraca. Krivični progon optuženih za taj zločin, po haškom tužilaštvu, nikada nije okončan.

Na pitanje sudije "zašto je slučaj tako kasno procesuiran", Radulj je odgovorio da je "bilo problema zbog nedostupnosti optuženih, nedovoljno dokaza, a neki počinioci su poginuli ili napustili BiH".

Svedok je rekao i da je "čuo" da su "počinioci bili privedeni, ali je cela njihova brigada zapretila da će napustiti položaje, a neki pojedinci su čak došli pred sud da vrše pritisak da oni budu pušteni".

Tokom unakrsnog ispitivanja, tužilac Artur Traldi predočio je Mladićevom svedoku da je 1992. bilo uhapšeno 12 osumnjičenih za zločin u Velagićima i da su oni priznali krivicu, ali da su pušteni na slobodu nakon što su poslali protestno pismo komandantu Prvog krajiškog korpusa generalu Momiru Taliću.

Radulj je odgovorio da to nije znao, nego da je "samo 1996. čuo da je većina poginula".

Na sugestiju tužioca, svedok je potvrdio da je od glavnog vojnog tužioca čuo za "instrukciju" da se počinioci krivičnih dela ne optužuju za ratne zločine, "zato što nije bilo proglašeno ratno stanje".

Upitan da li je tačno da su Prvi i Drugi krajiški korpus VRS, 1992, počinili "masovne zločine" nad nesrbima, Radulj je potvrdno odgovorio.

Procesuiranje tih slučajeva ostavljeno je, po svedoku, "za neka druga vremena", za razliku od predmeta u kojima su Srbi bili i počinioci i žrtve, koji su efikasno rešeni.

Odgovarajući na pitanja zastupnika optužbe, Radulj je potvrdio i da je u logorima Omarska i Keraterm kod Prijedora, 1992, ubijen i mučen veliki broj nesrba, kao i da je mnogo ljudi bilo primorano da napusti to područje.

Svedok je izjavio i da nikada nije dobio nalog da istraži priče o masovnoj grobnici u rudniku Ljubija kod Prijedora.

Iskazom sledećeg svedoka, Mladićeva odbrana sutra će nastaviti svoj dokazni postupak.

General Mladić (73) optužen je i za genocid u Srebrenici, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.