Goran Hadžić traži privremenu slobodu zbog bolesti

Sve informacije o Hadžićevom zdravstvenom stanju redigovane su u zahtevu odbrane. Tribunal ih, takođe, ne saopštava, budući da se, bez dozvole optuženog one smatraju poverljivim i privatnim, prenosi Beta.

Hadžić je, prema nezvaničnim informacijama, krajem oktobra prošle godine preživeo infarkt u sudskom pritvoru. Od tada je proces ratnom predsedniku Republike Srpske Krajine u prekidu.

U hitnom zahtevu, odbrana traži od sudija da Hadžića smesta puste na privremenu slobodu radi lečenja, zato što za to, kako tvrde, nema uslova u pritvoru u Sheveningenu.

Po zahtevu branilaca, Hadžić bio na privremenoj slobodi bio najmanje četiri meseca. Precizirajućći da je danas završen prvi deo lečenja, odbrana navodi da je u sledećim planiranim fazama tretmana neophodno da se pacijent što više odmara "što je nemoguće u pritvorskim uslovima".

"Hadžića često bude drugi pritvorenici, on nema određenog negovatelja i nije mu pružena nega koja bi omogućila njegov oporavak...Zadržati Hadžića u pritovru tokom ove ključne faze njegovog lečenja, uzimajući u obzir sve okolnosti, bilo bi nečovečno i i lišilo bi ga najbole prilike", piše u zahtevu, uz ocenu da pritvor "nije primereno mesto za Hadžića u ovoj kritičnoj fazi".

Odbrana se poziva na odluke kojim je Tribunal privremeno oslobodio generale Momira Taliča i Đorda Đukića zbog neizlečive bolesti. Obojica su umrla ubrzo po oslobađanju.

Po odbrani, Hadžić bi se obavezao da se sa privremene slobode posle lečenja vrati na nastavak suđenja pred Tribunalom.

Raspravno veće nedavno je naložilo da Hadžića pregledaju dva nezavisna lekara-specijaliste i da sudije obaveste da li će, kada i pod kojim uslovima optuženi biti spreman za nastavak procesa. Veće, kojim predsedava belgijski sudija Gi Delvoa , odluku o Hadžićevom zahtevu doneće uskoro.

Hadžića su, kao poslednjeg optuženog u bekstvu, vlasti Srbije uhapsile u leto 2011. Suđenje je počelo u oktobru 2012. U trenutku prekida procesa, u toku je bila Hadžićeva odbrana.

Optužnica tereti Hadžića za progon Hrvata na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, istrebljenje, ubistva, nezakonito pritvaranje, mučenje, nečovečna dela, deportaciju i prisilno premeštanje, 1991-93. u istočnoj Slavoniji i Kninskoj krajini. Ta dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti.