Paljenje pekara problem čitavog društva

Ištvan Pastor kaže u intervjuu za RTS da događaji koji su eksalirali nakon utakmice Srbija-Albanija, ne opterećuju samo državu, već javni život u celini.

Scene koje smo gledali na ulicama vojvođanskih gradova podsetile su nas da nešto nismo uradili da se ne ponavljaju stvari koje smo već videli. Šta smo to propustili?

Mislim da ovom složenom pitanju nismo posvetili dužnu pažnju. Ponašali smo se, dosta često, dosta sramežljivo u odnosu na ove pojave. I onda su te pojave eskalirale. Mislim da tu najmanje odgovornost opterećuje državu - bar u toj meri opterećuje porodicu, opterećuje školu, crkvu, medije, uopšte javni život, jer mislim da se radi o jednom generalnom takvom propustu.

Kada se čine krivična dela, treba da reaguje država. Jeste li zadovoljni kako je država reagovala u ovom slučaju?

I jesam i nisam. Zadovoljan sam sa brzinom, zadovoljan sam sa efikasnošću, ali nisam zadovoljan sa onim što vidim kao sliku te reakcije. Kada čovek vidi da je više od polovine počinilaca u uzrastu ispod 18 godina, čak 14 do 15 ili 16 godina, onda mislim da je to nešto što je strahovito zabrinjavajuće. Spoznaja te istrage mislim da dodatno treba svakog od nas da zabrine.

Pre godinu i po, pisali ste tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću da niste zadovoljni kako funkcionišu institucije bezbednosti u Vojvodini i kako ste rekli "da institucionalni mehanizmi zaštite lične i imovinske bezbednosti ne funkcionišu". Ovi incidenti pokazuju da Vas vlada u Beogradu nije dobro čula?

Ja mislim da je to pismo otišlo u jednom drugom kontekstu i vremenu, po nekim drugim događajima. Reakcija koja je nakon toga usledila, mislim da je bila pozitivna ono što sada vidimo je nešto drugo. Samo po efektima ima sličnosti sa prethodnim događajima. Mislim da je izostala dužna pažnja društva, ovo nije pitanje policije. Ovo je pitanje funkcionisanja društva, ovo je pitanje vraćanja ka nekakvim tradicionalnim vrednostima koje smo u silnoj jurnjavi za egzistencijom malo zaboravili i zapostavili.

Zbog svega što se dešavalo prethodnih dana, u senci je ostala politička situacija u Vojvodini. Mnogi su bili skloni da porede Vojvodinu i Kragujevac kao dve paradigmatske situacije odnosa vlasti i opozicije u Srbiji. U Kragujevcu je vlast prekomponovana - čeka li to Vojvodinu u nekom kraćem roku?

Verovatno bi bilo mnogo jednostavno kad bi takve paralele funkcionisale. Ali mislim da je svaki slučaj slučaj za sebe i poseban. Mislim da se ništa bitno na vojvođanskoj sceni nije desilo. Isto tako mislim da promena u Kragujevcu neće u osnovi promeniti ovu situaciju. Ja i nadalje mislim da je potrebno pronaći ona pitanja na kojima možemo zajedno raditi. Mislim da je to moguće - ako smo to mogli raditi kod Statuta, možemo to raditi i kod Zakona o finansiranju i Zakonu od nadležnosti. Ja ću na tome istrajati i ubeđen sam da ću biti uspešan.

Ovog vikenda očekuju nas izbori za nacionalne savete. Izbori za mađarsku nacionalnu manjinu protiče prilično u senci izbora za neke druge nacionalne zajednice. Da li Vas to brine ili raduje i zašto je to tako?

Mislim da su ovi izbori veoma značajni - ne samo za manjinske zajednice koje su direktno tangirane nego su značajni za čitavo srpsko društvo, jer smo uspeli napraviti nešto što može da posluži kao etalon za rešavanje pitanja manjine i većine. U tom smislu, mislim da je pomalo nepravedno što smo na repu događaja, a što se tiče naše zajednice, ja sam radostan što nismo u fokusu pažnje zbog ekscesa ili nekih drugih stvari. Mislim da smo imali jednu normalnu kampanju i radujem se sutrašnjem danu.