Lukić: Dokazati bolne činjenice

Lukić je u intervjuu Fonetu rekao da međunarodna zajednica nije zadovoljna pravosuđem na Kosovu i podsetio da je ona već dolazila u situaciju da mora da formira neko sudsko telo, kada bi uvidela da "unutrašnje pravosuđe ne funkcioniše".

I Haški tribunal je formiran, jer "prvobitno niko u bivšoj Jugoslaviji nije hteo da se suoči sa suđenjem za ratne zločine", napomenuo je Lukić, koji je pred tim sudom bio branilac u procesima Momčilu Perišiću i Veselinu Šljivančaninu.

Izvesno je da će Evropska unija stajati iza suda za zločine na Kosovu, istakao je Lukić, koji smatra da bi taj sud trebalo da se bavi, ne samo ratnim zločinima, već i svim drugim zločinima za koje na Kosovu ne može da se ostvari pravda.

"Nadam se da će to biti dobar momenat da se na transparentan način dokažu neke činjenice koje bole i nas i ljude koji na Kosovu žive", naglasio je Lukić.

Smatra da će biti dobro ako to suđenje bude propraćeno i stvarima koje su u vezi sa organizovanim kriminalom.

Što se tiče postupka pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, povodom međusobnih optužbi Srbije i Hrvatske za genocid, Lukić je konstantovao da je proces većanja i glasanja u tom sudu dug i komplikovan.

"Ne samo zbog hiljada stranica dokaznog materijala, nego zato što zahteva i više puta međusobnu komunikaciju svih 15 sudija", objasnio je Lukić i procenio da će presuda biti doneta krajem godine.

Na osnovu prakse Međunarodnog suda pravde, posle završenog procesa, prođe sedam do 10 meseci do konačnog donošenja odluke, precizirao je Lukić.

U februaru bi trebalo da bude reizbor određenog broja sudija, pa se očekuje da će do tada odluka biti doneta.

"Verujem da će biti zvanično saopštena pre februara", rekao je Lukić.

Srpska argumentacija bolja

Prema rečima Lukića, pravni tim Srbije veruje da je u postupku protiv Hrvatske argumentacija Beograda pravno i činjenično mnogo bliža Konvenciji o sprečavanju genocida, aktima o odgovornosti države i jedinoj presudi Međunarodnog suda pravde za genocid, u slučaju Srebrenice, po tužbi BiH protiv SCG 2007. godine.

Kada se to analizira, naša argumentacija je bolja. Vrlo su visoki standardi koje je Međunarodni sud pravde postavio za odgovornost države za genocide, ocenio je Lukić.

U slučaju BiH protiv SCG, podsetio je Lukić, Sud je utvrdio da je isključivo u Srebrenici počinjen genocid, u pogledu činjeničnog stanja i odgornosti države.

U tom kontekstu, ovde obe strane imaju teži prag ubeđivanja Suda da je njihova argumentacija za tužbu ispravnija, izjavio je Lukić.

Prema njegovim rečima, na površinu ponovo izlaze neke priče koje ljudi žele da zaborave ili potisnu, a naša je dužnost da te priče prikažemo Sudu, da bi se došlo do zaključka.

On, međutim, ima lični utisak da političari i u Srbiji i u Hrvatskoj žele da taj postupak "što pre bude deo istorije, da se okrenu budućnosti".

Kao najviši pravni organ međunarodne zajednice, Međunarodni sud pravde je bio u prilici da čuje od srpskog pravnog tima argumentaciju "koja nije bila dovoljno prezentovana" pred Haškim tribunalom, ocenio je Lukić.

Značajno je i to, smatra Lukić, što će svi dokazi koje je srpska strana dostavila, a idu unatrag i do Drugog svetskog rata, biti stavljeni na sajt Međunarodnog suda pravde i postati stalna dokumentacija u arhivu međunarodne zajednice.