Tužilaštvo odbacilo zahtev Mladićeve odbrane

Tužilaštvo Haškog tribunala danas se suprotstavilo zahtevu odbrane za oslobađanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, optuženog za genocid nad Muslimanima u Srebrenici u leto 1995.

"Zahtev odbrane mora se u potpunosti odbaciti", rekao je tužilac Dermot Grum, navodeći da je Tužilaštvo odgovorilo na zahtev Mladićeve odbrane da nema dokaza kojima može da se potkrepi osuđujuća presuda.

Povodom zahteva branioca da se Mladić oslobodi optužbe za genocid nad Muslimanima u Srebrenici u leto 1995, tužioci su između ostalog rekli da je su žrtve u Srebrenici ubijene ubrzo nakon pada te enklave u istočnoj BiH i da "Mladić, kao general, snosi odgovornost za akcije jedinica i onih koji su mu bili potčinjeni".

Tužilac Grum je naveo da "korpus dokaza jasno i nedvosmisleno pokazuje sve zločine i sva krivična dela koji su nabrojana u optužnici, ulogu koju je Mladić imao i njegovu krivičnu odgovornost za te zločine".

Tužilac je rekao da je branilac Dejan Ivetić tražio da sudsko veće zanemari ono što je sam nazvao "ustaljenom pravnom praksom".

Mladićeva odbrana tvrdila je da tužioci, tokom nedavno okončanog dokaznog postupka, nisu dokazali krivicu tadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske (VRS).

Branilac je juče zatražio da raspravno veće istovremeno odbaci i druge tačke i navode optužnice koja Mladića tereti za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u sedam opština imao razmere genocida; za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i za uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, u periodu 1992-95. godine.

Grum je povodom tvrdnji branioca Ivetića da tužioci nisu dokazali da je Mladić bio učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu (UZP) s takvim ciljem, činjenjem, pored ostalog, ubistava, istrebljenja i prisilnim premeštanjem muslimanskog stanovništva, rekao da "kada se Mladić priključio sveopštem UZP, njemu je bilo predvidivo da je genocid moguća posledica ostvarenja zajednickog plana UZP koji su zamislili i realizovali vodeći ljudi iz policije i vojske bosanskih Srba".

Tužilac je naveo da su "najistaknutii učesnici u sveopštem UZP" bili predsednik RS Radovan Karadžic i Mladić, a da se Tužilaštvo nikada nije oslanjalo na Mladićevu "formalnu ulogu" kao najjači dokaz njegove krivične odgovornosti.

Predsednik RS Radovan Karadžić i njegov saradnik Momčilo Krajišnik koji je bio na čelu Skupštine RS tražili su uspešnog vojnog komandanta koji je u stanju da sprovede kampanju progona koja je počela, navodi tužilac.

U maju 1992. Mladić je prisustvovao sednici Skupštine RS, kada je formalno je uspostavljena VRS, a on formalno za glavnog komandanta VRS-a. Kardžić je na sednici naveo sest stratških ciljeva koji su artikulisani u kontekstu kampanje etničkog čišćenja.

Ti strateški ciljevi su služili kao "opšte smernice" za VRS i ovaj dokaz je dikretno suprotan tvrdnji odbrane da se Mladić na neki način nije slagao sa formulisanim strateškim ciljevma.

"Tvrdnje odbrane da je postojala slaba veza između Mladića i dela zbog kojih mu se sudi jednostavno nisu verodostojne pošto je vrlo jasna veza između Mladića i zločina počinjenih u sprovođenju opšteg UZP-a", navodi tužilac.

Mladić je bio taj čija su naređanja pokretala UZP i Mladić je neprestano primao informacije o tome kako se ta naređenja sprovode, a to se nalazi u spisu ovog suđenja, rekli su predstavnici Tužilaštva, odgovarajući na tvrdnje branilaca da Mladić nije znao da se u toj kampanji (etničkog čišćenja) čine zločini.