Odbrana: Nedokazan genocid u Srebrenici

Odbrana generala Ratka Mladića zatražila je od Tribunala u Hagu da Mladića, na polovini suđenja, oslobodi optužbe za genocid nad Muslimanima u Srebrenici u leto 1995.

Branilac Dejan Ivetić zatražio je da raspravno veće istovremeno odbaci i druge tačke i navode optužnice koja Mladića tereti za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u sedam opština imao razmere genocida, za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i za uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, sve 1992-95. godine.

Mladićeva odbrana tvrdila je da tužioci, tokom nedavno okončanog dokaznog postupka, nisu dokazali krivicu tadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske.

Ocenjujući je da "nema dokaza" da je Mladić imao "genocidnu nameru" da srebreničke Muslimane uništi kao etničku grupu, Ivetić je podvukao da se ta tačka optužnice mora odbaciti.

Branilac Ivetić je tvrdio i da tužioci nisu dokazali da je Mladić bio učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu s takvim ciljem, činjenjem, osim ostalog, ubistava, istrebljenja i prisilnim premeštanjem muslimanskog stanovništva.

Pozivajući se na eksperta Tužilaštva Ričarda Batlera, odbrana je naznačila da ne postoje  dokazi da je Mladić naredio streljanje oko 7.000 zarobljenih Muslimana u danima posle zauzimanja Srebrenice, 11. jula 1995.

Advoka Ivetić je naglasio i da nema dokaza da je Mladić bio na bilo kojem od poprišta streljanja navedenih u optužnici, podsećajući da je on od 14. do 16. jula bio u Beogradu.

Isti pristup, odbrana je primenila i na optužbu za genocid nad nesrpskim civilima u sedam bosanskih opština, pozivajući se na nalaz eksperta Tužilaštva za demografiju Eve Tabo da je tokom rata ubijeno dva odsto Muslimana.

Po odbrani, Mladić ne može biti odgovoran ni za zločine paravojnih snaga i policije RS, zbog toga što nisu bile pod njegovom komandom i kontrolom. Sudije bi, stoga, generala morale osloboditi i optužbi za ubistvo oko 1.000 Muslimana u selu Kravica kod Bratunca, 13. jula 1995, koje su počinili pripadnici MUP-a RS.

Isto tako, Mladić ne može biti kriv ni za ubistvo šestorice muslimanskih dečaka i muškaraca iz Srebrenice, krajem jula 1995. u okolini Trnova, zato što su taj zločin počinili i snimili pripadnici jedinice Škorpioni, koji su bili tada bili pod kontrolom Službe državne bezbednosti Srbije i pod komandom MUP-a RS, tvrdila je odbrana.

Odbrana: Mladić nije imao komandu nad paravojskama

"Nema dokaza da je general Mladić izdao bilo kakvo kriminalno naređenje počiniocima tih zločina", kazao je Ivetić. Zločin u Trnovu, nazvao je "užasnim", osuđujući ga, ali i naglašavajući da "nije imao ništa s Mladićem".

Branilac je citirao i Mladićeva naređenja 1992-95. godine o razoružavanju i udaljavanju sa ratišta paravojski nad kojima on nije imao komandu, uključujući "Tigrove" Željka Ražnatovića-Arkana.

Izostanak Mladićeve "genocidne namere", odbrana je dokazivala i time što je on iz operativne direktive za dejstva u Srebrenici, s proleća 1995, izostavio rečenicu kojom se trupama VRS naređuje da u toj enklavi stvore nepodnošljive uslove potpune nesigurnosti bez nade u dalji opstanak i život muslimanskog stanovništva.

Tu rečenicu, prethodno je u svoju, odvojenu direktivu vojsci, uneo predsednik RS i vrhovni komandant njenih oružanih snaga Radovan Karadžić. Odbrana, kako je naznačio Ivetić, to vidi kao jasan dokaz da Mladić nije delio bilo kakvu "zlu" nameru koja bi se mogla izvući iz Karadžićeve direktive. 

Navod optužnice da je Mladić bio učesnik u udruženom zločinačkom poduvhatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Muslimana i Hrvata sa teritorija predviđenih da uđu u ujedinjenu srpsku državu, odbrana je, takođe, odbacila kao nedokazanu.

Advokat Ivetić tvrdio je da se Mladić, na Skupštini RS 12. maja 1992, protivio usvajanju šest strateških ratnih ciljeva, od kojih je prvi i sveobuhvatni bio - odvajanje Srba od druga dva naroda u BiH.

Izdvajajući Mladićeve reči da "ne misli da Muslimane treba proterati", zastupnik odbrane protumačio je da one izražavaju "nameru da se živi zajedno sa Muslimanima".

Činjenicu da se odbrana u današnjem izlaganju nije bavila detaljima preostalih tačaka i navoda optužnice, "ne bi trebalo tumačiti kao pristanak ili priznanje" bilo kojeg dela optužnice, upozorio je Ivetić.

"Mi se protivimo i odbacujemo optužbe i dokazni postupak Tužilaštva u potpunosti", rekao je Mladićev advokat.

Naznačio je da optuženi i odbrana "jedva čekaju" da u svom dokaznom postupku koji će početi 13. maja, razotkriju "sve neistine" Tužilaštva i njegovih svedoka.

"Kada izloži istinu, general Mladić će pokazati da je nevin... General Mladić nikada nije imao nameru, niti je naredio činjenje zločina... Delovao je časno u odbrani svoje zemlje i svog naroda", podvukao je Ivetić. Na Mladićev zahtev za oslobađanje, sutra će uzvratiti tužioci.