Slučaj Kertes, kako je došlo do zastarevanja?

Presuda Višeg suda da je krivica za iznošenje državnog novca na Kipar, za koje se tereti Kertes zastarela podigla je veliku prašinu. Tužilaštvo je najavilo žalbu na presudu, a proveru ko je i zašto pogrešio traži ministar pravde Nikola Selaković.

Putanja sudskog predmeta u slučaju Mihalj Kertes komplikovanija je nego putanja iznošenja para na Kipar.

Prvostepena presuda kojom je Mihalj Kertes osuđen na osam godina zatvora doneta je u decembru 2010. godine.

Apelacioni sud je dve godine kasnije smanjio kaznu na šest i po godina i potvdio presudu.

Naredne godine Vrhovni kasacioni sud ukida presudu i vraća Apelacionom na ponovno odlučivanje, koji je vraća prvostepenom sudu. Uz zahtev da se proveri da li je delo zastarelo.

U novom suđenju koje je počelo u decembru 2013. a završeno juče krivica se nije dokazivala, jer je utvrđena zastarelost. Viši sud se odmah oglasio pojašnjenjem - kako je doneta presuda dva i po meseca nakon što je predmet zastareo.

"Prilikom donošenja prvostepene presude 27. decembra 2010. godine, sud je u okviru činjeničnog dispozitiva utvrdio da je okrivljeni naneo štetu budžetu tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, u iznosu od preko milion i petsto hiljada dinara", navedeno je iz Suda.

S obzirom da u presudi ne piše da je sebi pribavio korist, osuđen je za osnovni oblik zloupotrebe za koje je propisana kazna do pet godina, a takvo delo zastareva za deset. Na tu odluku tužilac nije uložio žalbu.

Profesor Pravnog fakulteta Milan Škulić kaže da svaka stranka, ima pravo ulaganja žalbe i da to važi i za tužioca i za funkciju odbrane. Međutim, kaže da nema svaka stranka dužnost da uloži žalbu.

"Tužilac po pravilu ulaže žalbu, pogotovo ako je nezadovoljan kaznom, ali može se pretpostaviti da tužilac nije smatrao da je kazna neadekvatna, pa se nije žalio", objašnjava Škulić.

U tekstu optužnice i presude piše da je utvrđeno da je Kertes neovlašćeno - bez pravnog osnova, davao novac, poimenice tačno utvrđenim pravnim i fizičkim licima, a presizirani su iznosi i datumi primopredaje. Kako piše u optužnici, taj novac Saveznoj upravi carina ni budžetu nikada nije vraćen.

Da je Kertes osuđen za to delo, prema krivičnom zakonu - relativna zastarelost mogla bi da nastupi u roku od 15, a apsolutna u roku od 30 godina od izvršenja.

O trenutku zastarevanja morao bi da vodi računa sudija koji vodi postupak, i to dok traje glavni pretres, objašnjavaju pravnici.

"Ali svako može da pogreši, to je jedno objašnjenje, drugo je da se možda drugačije računalo vreme, sudija može da ima i drugačije mišljenje vezano za računjanje rokova. Ali po pravilu je to relativno jednostavno, po pravilu nije teško izračunati rokove i videti koliko je vremena prošlo", kaže Škulić.

Na oslobađajuću presudu Tužilaštvo je najavilo žalbu. Rok je 15 dana od izricanja presude.