Svedočenje o napuštanju Prijedora

Odbranu od optužbe za progon Muslimana i Hrvata iz opštine Prijedor, bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić nastavio je danas u Tribunalu u Hagu preko svedoka Zdravka Torbice i Boška Mandića.

Karadžić (68) je između ostalog optužen za progon nesrba širom BiH, a Prijedor je jedna od sedam opština u kojoj je, po optužnici, taj progon poprimio razmere genocida.

Saobraćajni policajac Zdravko Torbica je svedočio da je s kolegama "pratio" konvoje Muslimana koji su napuštali Prijedor i da se "nisu negativno odnosili prema tim građanima". Pravac konvoja, kako je kasnije saznao, određivale su civilne vlasti.

Na tvrdnju tužioca Amira Zeca, u unakrsnom ispitivanju, da je time "pomagao deportacije", Torbica je odgovorio: "Za deportacije ja ne znam, ali je tačno da je moja stanica pružala usluge saobraćajnog obezbeđenja" - sprovodila konvoje, dok su ih drugi policajci fizički obezbeđivali.

Torbica je negirao da je saobraćajna policija na isti način "obezbeđivala" transport posmrtnih ostataka stotina ubijenih Muslimana do masovne grobnice u rudniku Tomašica. "Ja nisam učestvovao u tome, ni čuo da je za tako nešto saobraćajna policija pružala usluge".

Boško Mandić koji je bio potpredsednik opštinske vlade i član kriznog štaba, svedočio je da, suprotno navodu iz optužnice, "nijedan organ vlasti nije organizovao, ni podstakao uklanjanje nesrba" iz Prijedora. 

Veliki broj Muslimana i Hrvata, pretežno žena, dece i staraca, po svedoku se "osećao nesigurno" i svojevoljno napuštao opštinu, dok su vojno sposobni muškarci ostali.

Krivicu za izbijanje rata, Mandić je pripisao muslimanskim ekstremistima koji su kod sela Hambarine i Kozarac, s proleća 1992, ubili vojnike JNA i policajce, a potom odbili da se razoružaju, posle čega je usledila operacija srpskih snaga.

Zločine počinili odmetnici od vlasti 

Pretežno muslimanski civili koji nisu želeli da ratuju, "prihvaćeni su u sabirni centar u Trnopolju... radi sopstvene sigurnosti", dok su oni koji su učestvovali u borbama, odvedeni u "istražni centar u Omarskoj", tvrdio je svedok.

Ubistva i druge zločine u prijedorskoj opštini, počinili su "pojedinci koje vlasti nisu mogle da stave pod kontrolu", rekao je on.

U unakrsnom ispitivanju tužiteljka Katrina Gustavson tvrdila je da su nesrpski civili bili "pritvoreni" u Trnopolju.

"Ma, nije tako! Bilo im je bolje u Trnopolju, nego na ulici, gde ih je neka budala mogla ugroziti... I ja se nisam bojao Muslimana i Hrvata, nego svojih, ljudi koji su se opijali, pucali i stvarali nered... Taj ne razlikuje ko je Musliman", odgovorio je svedok.

Na sugestiju tužiteljke da je Omarska bila "puna nesrba koji nisu imali nikakve veze sa borbama" što je utvrdila i prijedorska policija, Mandić je uzvratio: "Ako su tako napisali, tako je i bilo".

Kazao je da se u logoru "trijažom" utvrđivalo ko je bio borac, a ko ne. Ko nije imao oružje i nije se borio, bio je "puštan ili prebačen u Trnopolje", tvrdio je svedok.

Svrha zabrane pojedinačnog oslobađanja pritvorenika iz Omarske, Trnopolja i Keraterma bila je, po Mandiću, takođe da se oni "zaštite", "dok se ne vidi kako da se prebace u treće zemlje, kako su izrazili želju".

Suđenje Karadžiću sutra se nastavlja unakrsnim ispitivanjem Ljubiše Beare, pukovnika Vojske RS, provostepeno osuđenog na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici jula 1995.

Optužnica Karadžića tereti i za genocid u Srebrenici; za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i za uzimanje za taoce pripadnika mirovnih snaga UN, 1992-95. godine.