Reagovanja na hapšenja za ubistvo Ćuruvije

Hapšenje dvojice osumnjičenih za ubistvo Slavka Ćuruvije bivših pripadnika Državne bezbednosti Ratka Romića i Milana Radonjića, pozdravili su predsednik i premijer Tomislav Nikolić i Ivica Dačić, kao i političke partije i novinarska udruženja.

Predsednik Tomislav Nikolić istakao je da će otkrivanje osumnjičenih za ubistvo Slavka Ćuruvije i prikupljene informacije dovesti do zadovoljenja pravde i predstavljati upozorenje da se takav svirep zločin više nikada ne ponovi.

Povodom rezultata rada Komisije za istraživanje ubistava novinara, Nikolić je rekao da je svojevremeno poručio Ćuruvijinom bratu da će jednog dana otkriti ubice.

"Do sada nerazjašnjeno ubistvo Slavka Ćuruvije predugo je opterećivalo srpsko društvo i predstavljalo je osnov za sukob između pripadnika različitih političkih opcija", naveo je predsednik u saopštenju.

"Svojevremeno sam, sprovodeći politiku stranke kojoj sam pripadao, izneo negativno mišljenje o tada već pokojnom Ćuruviji, što je poslužilo i dugo će služiti za politički obračun sa mnom. Niko ne pominje da sam tada poručio njegovom bratu da ću jednog dana otkriti ubice", dodao je Nikolić.

Nikolić je istakao i da je ponosan što su promene u društvu, inicirane smenom vlasti u Srbiji, omogućile da "mnoga najodgovornija mesta u državi zauzmu hrabri i pošteni ljudi koje je nemoguće zaustaviti u ostvarenju cilja, da Srbija bude pravna i pravedna država".

Premijer Ivica Dačić rekao je da su hapšenja zbog ubistva Slavka Ćuruvije još jedan dokaz da se Vlada Srbije bavi rešavanje problema i da je Srbija krenula pravim putem izgradnje pravne države.

Prema njegovim rečima, to je pokazatelj da je Srbija krenula pravim putem izgradnje pravne države i jednakosti pred zakonom svih, bez obzira na status, pripadnost ili moć.

Dačić je naveo da svako ko je počinio krivično delo mora da snosi posledice. "To je veoma važno i zbog toga da se takvi zločini više nikada ne ponove", rekao je premijer koji je čestitao svima koji su doprineli da se dođe do istine i počinioci privedu pravdi.

Suočavanje sa tamnim stranama prošlosti

Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković rekao je povodom hapšenja osumnjičenih za učešće u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije da ta stranka daje punu podršku koordinatoru službi bezbednosti Aleksandru Vučiću, koji je jedini posle 5. oktobra 2000. odlučno krenuo u otkrivanje do sada neotkrivenih zločina državnog terorizma u Srbiji za vreme vladavine Slobodana Miloševića.

Drašković je novinarima rekao da se nada da će Vučić nastaviti da "čisti" državne institucije i istrajati u akciji razjašnjavanja svih nerasvetljenih zločina, poput ubistva sudije Nebojše Simeunovića i novinara Dade Vujasinović i Milana Pantića.

"Hapšenja organizatora, nalogodavaca i ubica Slavka Ćuruvije moglo se i moralo dogoditi 2001, ali i tokom akcije 'Sablja' i 2006, kada je čak i najavljivano podizanje optužnice. Međutim, tadašnji politički lideri, šefovi službi bezbednosti i njihovi koordinatori odbijali su da se ispuni pravda, krili su zločin i štitili zločince", rekao je Drašković novinarima posle dodele nagrada aktivistima SPO.

Potpredsednik Demokratske stranke Miodrag Rakić ocenio je da hapšenje osumnjičenih za ubistvo Ćuruvije pokazuje da srpsko društvo postaje spremno da se suoči sa tamnim stranama svoje prošlosti.

Rakić, nekadašnji sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, rekao je da sada predstoji složen i odgovoran proces utvrđivanja konkretne odgovornosti, a to znači utemeljivanje pravde na činjenicama i dokazima.

Liberalno-demokratska patija navodi da je strašni teret zločina opterećivao zemlju i da on još nije skinut, ali je ovo korak u dobrom pravcu.

"Za zemlju i njenu budućnost je važna činjenica da se otvara pravosudni postupak za rasvetljavanje i kažnjavanje ubistva Slavka Ćuruvije i LDP očekuje da se kroz taj budući postupak kazne svi nalogodavci, organizatori i izvršioci ovog državno organizovanog zločina", navode liberali.

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak ocenio je da je veoma dobro što je Srbija počela da se suočava sa svojom prošlošću, ali da mora da se suoči sa nalogodavcima svih zločina.

Čanak je rekao da je uveren da će istraga pokazati sve detalje, ali i da je nemoguće da se Srbija zaista suoči sa svojom prošlošću bez suočavanja sa nalogodavcima svih stravičnih zločina poput ubistva Slavka Ćuruvije, Ivana Stambolića i nebrojenih drugih.

NUNS i UNS: Otkriti nalogodavce

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) pozdravilo je hapšenje bivših pripadnika Državne bezbednosti Ratka Romića i Milana Radonjića, osumnjičenih za učešće u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije.

U saopštenju NUNS je ocenio da se hapšenjem Romića i Radonjića otvara mogućnost da u sudskom procesu bude utvrđeno ko su izvršioci tog gnusnog zločina.

NUNS smatra da je još važnije otkriti nalogodavce, naročito imajući u vidu činjenicu da je Državna bezbednost bila služba za čije funkcionisanje je direktno odgovorna država.

Prema NUNS-u, otkrivanjem istine o stradanju Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića biće otklonjena važna prepreka u tom razvoju.

Hapšenje Ratka Romića i Milana Radonjića je, prema oceni Udruženja novinara Srbije, veliki dan za srpsko novinarstvo, "ali jedino ukoliko iza hapšenja osumnjičenih stoji spremnost policije i tužilaštva da se hrabro suoče sa činjenicama za koje snose odgovornost".

UNS ističe da je medijska zajednica godinama ukazivala da su Ćuruviju ubili ljudi iz aparata Državne bezbednosti, ali da te institucije do sada nisu bile spremne da reše najteže zločine iz bliske prošlosti.

To novinarsko udruženje želi da veruje da su sada istraga i volja najznačajnijih institucija vlasti na strani interesa ne samo novinara, već i građana Srbije da se ti zločini rasvetle, a odgovorni najstrože kazne.

I OEBS je pozdravio hapšenja osumnjičenih za ubistvo Ćuruvije i pozvao na poštovanje prava u krivičnim istragama.

"Ovo su veoma dobre vesti. Ne sme biti nekažnjivosti za zločine počinjene nad novinarima", saopštila je predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović.

Prpa: Bilo je nekog i iznad Markovića

Udovica Slavka Ćuruvije Branka Prpa kaže da nije verovatno da je to ubistvo samoinicijativno naručio nekadašnji šef Službe DB-a Radomir Marković, jer to je, kako je istakla, bila politički motivisana likvidacija.

"Zašto bi neko ko vodi posao likvidacije bio neko kome bi to iz čistog mira palo na pamet i to u uslovima vanrednog stanja. Kada je vanredno stanje zna se ko donosi odluke, to su politički i vojni vrhovi. Zašto bi Slavko Ćuruvija, kada imamo u vidu progon tokom 1998. godine, zabranu novina, plenidbu i kaznu zatvora, završio tako što bi neki šef DB-a naredio da on bude likvidiran. To prosto nije moguće", izjavila je Prpa za Tanjug.

Prpa je, povodom objavljivanja liste osumnjičenih za ubistvo Ćuruvije i privođenja dve osobe sa tog spiska, rekla da je proces zadovoljenja pravde tek na početku i da se zato u ovom trenutku ne može kazati da je pravda zadovoljena i da je žrtva dobila satisfakciju.

Brat Slavka Ćuruvije, Jovo kaže da su novinari dobili prvu bitku, ali da rat za pravdu tek predstoji. Najvažnije je da smo isterali te zveri iz jazbine i da postoji šansa da se oni kazne, dodaje Jovo Ćuruvija.

Time će se, kako se veruje, dobiti bitka zbog koje je Ćuruvija nastradao boreći se za istinu, slobodu i pravdu.

Mira Marković bez komentara

Prijatelj i izdavač knjiga bivše predsednice JUL-a Mirjane Marković, Hadži Dragan Antić, preneo je da ona ne želi da govori o slučaju Ćuruvija, posebno posebno ne da komentariše navode da je naručila ubistvo Ćuruvije.

"Ona odbija da razgovara sa srpskim medijima već dve godine. Ja sam i danas pričao sa njom, ali ne želi da bilo šta govori o tom slučaju", rekao je Hadži Antić za Tanjug.

Beogradski advokat Božo Prelević kaže da se i 2000. godine znalo ko je naredio ubistvo Slavka Ćuruvije, ali da do danas nema dokaza za to i dodaje da će slučaj biti rasvetljen tek pošto se dokaže ko su izvršioci, ali, pre svega, ko su nalogodavci.

Kako dodaje, to nije moguće ukoliko se bivšem šefu DB-a Radetu Markoviću ne dodeli status svedoka saradnika.

Prelević za Tanjug kaže da se 2000, u vreme kad je bio koministar unutrašnjih poslova, zalagao da se Markoviću da status svedoka saradnika u zamenu za otkrivanje 30-40 ubistava, ali da za to nije bilo političke volje zbog, kako je naveo, uticaja bezbednosnih struktura na tadašnji DOS.