Slučaj Ćuruvija, četiri imena na optužnici

Istraga u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije privodi se kraju. Očekuje se da uskoro budu identifikovani svi učesnici tog zločina.

Za skoro 15 godina, koliko je prošlo od ubistva, saslušano je stotinak svedoka. Međutim, još uvek je nepoznato ko je naredio da 27 agenata DB-a non-stop prati vlasnika i urednika Dnevnog telegrafa i da u njega ispali 12 metaka.

Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da iza ubistva Slavka Ćuruvije stoji država i da su nalogodavci živi. Obećao je da će se uskoro saznati cela istina.

Premijer i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić kaže da je sve u rukama nadležnih državnih organa i ne želi da najavljuje dalje aktivnosti u vezi sa tim slučajem. Dačić ističe da Vlada nije čekala i da niko nije skrivao informacije.

Napominje da je očigledno da su otkrivene nove informacije koje mogu da omoguće da se istraga završi, da se podignu određene optužnice i da se sankcionišu oni koji su za to krivi.

"Želim samo politički da kažem, imajući u vidu da se to desilo pre 2.000 godine, za mene lično a sigurno i za Aleksandra Vučića i za sve nas koji smo bili u Vladi pre 2.000 godine veoma je značajno da svi znaju da će svako ko je počinio krivično delo, odgovarati bez obzira na političku pripadnost", ističe Dačić.

Pojedini mediji objavili su imena četvorice pripadnika DB-a koji će, kako navode, biti osumnjičeni ubistvo Ćuruvije. Na tom spisku je i osoba koja je navodno pucala u Ćuruviju.

U tekstovima se navodi da je reč o pripadniku službe koji je pre 7 godina napustio Srbiju. Prema istim izvorima nalogodavci i organizatori zločina su u Srbiji.

Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. godine, na Vaskrs, u ulazu zgrade u kojoj je živeo u Svetogorskoj ulici u Beogradu.

List Politika je ranije pisao da se godinama smatralo da su pripadnici nekadašnjeg Resora državne bezbednosti "samo" pratili Ćuruviju do pred samo ubistvo, a da su egzekutori bili iz sveta podzemlja.

Sada se veruje da je, zapravo, kompletan zločin izveden u organizaciji tajne službe.

Politika još prenosi da je policija ranije ponudila poligrafski test - koji nema snagu dokaza na sudu, ali može pomoći u istrazi - bivšem načelniku Službe državne bezbednosti Srbije Radomiru Markoviću, bivšem načelniku Centra RDB Beograd Milanu Radonjiću i operativcima Ratku Romiću i Miroslavu Kuraku. Svi su tu mogućnost odbili.