Tužilaštvo: Presuda Šešelju kad sudija pročita spis

Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je da optuženom Vojislavu Šešelju bude izrečena presuda pošto novi sudija Madaje Nijang pročita ceo spis sa suđenja u kojem nije učestvovao.

"Pravda zahteva presudu o suštini tog predmeta, na pravičan i hitar način", piše u podnesku, koji je potpisao tužilac Matijas Markusen.

Tužilaštvo predlaže da se proces nastavi tamo gde je i zaustavljen zbog izuzeća sudije Frederika Harhofa, odlučivanjem članova raspravnog veća o presudi.

Prethodno bi novi sudija Nijang, koji je zamenio Harhofa, morao da dokaže da se upoznao sa zapisnikom sa procesa i izvedenim dokazima.

Tužilac Markusen tvrdi da bi to bilo "u interesu pravde", zato što su svi dokazi optužbe već izvedeni, a optuženi Šešelj je odbio da izvodi dokaze odbrane.

Šešelj, koji se brani sam, prošle nedelje je od Tribunala zatražio "hitno i neodložno puštanje na slobodu", ocenjujući da se "postupak ne može nastaviti na pravičan način" posle izuzeća sudije Harhofa.

Istovremeno, Šešelj je zatražio i "naknadu štete" koju je, kako tvrdi pretrpeo, u iznosu od 12 miliona evra.

Lider Srpske radikalne stranke, optužen je za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.

Odluku na koji će način postupak biti nastavljen, doneće raspravno veće u kojem su, pored sudije Nijanga iz Senegala, još predsedavajući Žan-Klod Antoneti iz Francuske i Flavija Latanci iz Italije.

Uslov za nastavak postupka, prema praksi Tribunala, jeste da se novi sudija Nijang upozna sa predmetom, odnosno da pročita čitav spis sa suđenja Šešelju.

Alternativa je da proces Šešelju počne iz početka, što pravnici u Hagu smatraju malo verovatnim.

Iako su u dosadašnjoj praksi Tribunala sudije bile, iz različitih razloga, zamenjivane tokom suđenja Slobodanu Miloševiću i Momčilu Krajišniku - na šta se u današnjom podnesku pozvalo i tužilaštvo - nikada se do sada nije desilo da sudija bude izuzet iz raspravnog veća na samom kraju procesa, uoči izricanja presude.

Pravilima suda nije predviđen postupak u takvom slučaju. Posebno veće Tribunala utvrdilo je, krajem avgusta, usvojivši Šešeljev zahtev za izuzeće, da je sudija Harhof pismom prijateljima, objavljenom u danskoj štampi, u kojem je kritikovao poslednje oslobađajuće presude Tribunala, "pokazao pristrasnost u korist osuđujućih presuda".

U odluci objavljenoj 29. avgusta, piše da je sudija Harhof ostavio utisak da je pristrasan time što je u svom pismu tvrdio da je do jeseni 2012. "manje-više utvrđena praksa" Tribunala bila da osuđuje vojne komandante za zločine koje su počinili njihovi podređeni.

Kritikujući promenu u toj praksi Tribunala - oslobađajućim presudama izrečenim Anti Gotovini, Momčilu Perišiću i Jovici Stanišiću - Harhof je promenu u tumačenju koncepta "udruženog zločinačkog poduhvata" pripisao politički motivisanom pritisku predsednika suda Teodora Merona na kolege, a za račun SAD i Izraela.

Neslaganje sa odlukom o izuzeću Harhofa izrazile su sudije Žan-Klod Antoneti i Flavija Latanci, tvrdeći da njihov stav nije uzet u obzir. Odluku o izuzeću, tražeći njeno preispitivanje, tužilaštvo je nazvalo "neosnovanom".

Posebno veće Tribunala na kraju je odbacilo zahtev za preispitivanje i potvrdilo odluku o izuzeću sudije Harhofa.

U pritvoru Tribunala, Šešelj je od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno predao odmah pošto je optužnica protiv njega bila obelodanjena.

Posle jednog neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog, suđenje Šešelju počelo je u novembru 2007, a izricanje presude bilo je zakazano za 30. oktobar ove godine, ali je odloženo na neodređeno vreme zbog izuzeća sudije Harhofa.

U završnoj reči, marta ove godine, tužioci su zatražili da Šešelj bude osuđen na 28 godina zatvora, a optuženi, koji se brani sam, da bude oslobođen.