Jovanović svedočio o pobuni JSO

Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović rekao je pred Specijalnim sudom da je oružana pobuna Jednice za specijalne operacije u novembru 2001. godine bila uvod u destabilizaciju države, te da je dovela do atentata na premijera 2003. godine.

"Nesporna je činjenica da je pobuna JSO, iza koje stoje ne samo lični interesi već i politički, bila uvod u destabilizaciju države koja za direktnu posledicu ima ubistvo premijera Zorana Đinđića", rekao je Jovanović svedočeći u nastavku suđenja osmorici pripadnika JSO pred Specijalnim sudom u Beogradu.

Jovanović smatra da je JSO bila zločinačka organizacija koja je ubijala ljude (na Ibarskoj magistrali, Ivana Stambolića, bila u vezi sa "zemunskim klanom"...).

"Nesporna je činjenica da je tu reč o pobuni, a ne o protestu, jer tom organizacijom nisu komandovali ljudi koji su formalno bili na njenom čelu. Ciljevi pobune bili su politički i nisu imali veze sa angažovanjem JSO", rekao je Jovanović koji je u to vreme bio visoki funkcioner DOS-a i bliski saradnik premijera.

Iza pobune, kako je naveo, stajali su politički interesi, zahtevi za smenom ministra policije, čelnika Državne bezbednosti.

Lider LDP-a je potvrdio da je nakon izbijanja pobune išao da se nađe sa optuženim (neformalnim komandantom JSO) Miloradom Ulemekom Legijom u Šilerovoj ulici, ali tamo ga nije našao.

Tamo se susreo sa, kasnije ubijenim, vođom "zemunskog klana" Dušanom Spasojevićem, posle čega mu je, kako je naveo, bilo jasno da je Spasojević direktno uključen u delovanje JSO i sve odluke koje su donošene u toj jedinici.

Odgovarajući na pitanja tužioca, Jovanović je govorio o svom odlasku u Kulu sa Đinđićem, tvrdeći da "su ih organizatori pobune namerno razdvojili".

Đinđić u Kuli, kako je naveo, nije razgovarao sa tadašnjim komandantom jedinice, nego sa penzionisanim komandantom (Ulemekom).

O motivima pobune JSO

"Premijer nije pozvan u Kulu da bi se sa njim dogovaralo, već je doveden da bi se javnost uverila da je on popustio i da je došao da moli da ostane na vlasti", smatra Jovanović.

Ocenjuje da pobuna nije bila orijentisana patriotskim razlozima, kao što se tvrdilo da se oni bune zbog hapšenja braće Banović i njihovog izručenja Haškom tribunalu, već da se "održi na snazi" bivši komandant te jedinice u penziji i kriminalno delovanje "zemunskog klana".

Jovanovićevo svedočenje obeležilo je i njegovo polemisanje sa braniocem jednog od optuženih Zvezdana Jovanovića (koji je pravosnažno osuđen na 40 godina zatvora kao direktni izvršilac ubistva Đinđića) advokatom Gradimirom Nalićem.

Jovanović je naveo da mu je "sasvim prirodno" što je Nalić branilac u tom postupku, jer je u vreme pobune bio savetnik predsednika SRJ koji je imao direktni interes za pobunu JSO.

Lider LDP-a je, takođe, podsetio da je Nalić išao na slavu JSO u novembru 2001. godine.

Takođe je odgovarao na pitanja Zvezdana Jovanovića u vezi sa donošenjem odluke o hapšenju haških optuženika braće Banović (što je, kako tvrde pripadnici JSO, bio glavni razlog njihovog protesta, jer u to vreme nije postojao Zakon o saradnji sa tribunalom u Hagu), zatim političkom situacijom u državi pre i u vreme protesta JSO...

"U to vreme je sve bilo moguće, pa i da Dušan Spasojević predsedniku države pokloni ulje na platnu", rekao je pored ostalog Čedomir Jovanović, odgovorajući na pitanja optuženog Jovanovića da li je poznavao svedoka saradnika Dejana Milenkovića Bagzija.

Lider LDP-a je, takođe, ispričao da je prvi put u Šilerovoj ulici bio 5. oktobra 2001. godine kada ga je tamo odvelo obezbeđenje Ulemeka.

Istakao je da nije tačno da je od Spasojevića naručio ubistvo Sredoja Šljukića Šljuke 2001. godine, tvrdeći da žrtvu nikad nije upoznao.

Optuženi Zvezdan Jovanović je postavljao i niz pitanja koja se tiču Jovanovićevog odnosa sa Spasojevićem i Ljubišom Buhom Čumetom i drugim kriminalcima iz tog perioda.

Jovanović je na početku iskaza rekao da ne može biti zadovoljan epilogom suđenja optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića, jer nisu ispitani ključni ljudi koji su u vreme pobune JSO bili protiv njega, predsednika vlade i drugih.

"Kad to kažem mislim na Vojislava Koštunicu i njegove saradnike, koji su se morali naći ovde pored mene. To što njih nema, to je poraz države", rekao je Jovanović.

Jovanović je u novembru 2011. godine saslušan kao svedok u istrazi.

Petorica optuženih, Veselin Lečić, Dragoslav Krsmanović, Dragiša Radić, Vladimir Potić i Mića Petraković doći će u sud sa slobode, pošto su pušteni iz pritvora krajem novembra prošle godine.

Bivši komandanti JSO Milorad Ulemek, Zvezdan Jovanović i Dušan Maričić biće dovedeni iz požarevačkog zatvora u kom izdržavaju maksimalne kazne zbog najtežih krivičnih dela, među kojima je i ubistvo premijera Zorana Đinđića.

Optuženima se stavlja na teret krivično delo oružane pobune iz tada važećeg krivičnog zakonika SRJ.