Sitne krađe, sitne i kazne

Za godinu dana, kada je reč o krivičnom delu krađe, najviše su se prijavljivale teške krađe, tvrde u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Izmenama Krivičnog zakonika smanjena je tolerancija prema sitnoj krađi. Međutim, deo stručne javnosti smatra da ni to nije dovoljno za njeno suzbijanje. Dodatan problem je i to što sudovi nisu dovoljno efikasni.

Sitni lopovi uglavnom kradu u prodavnicama, najčešće hranu i piće. U većini slučajeva prolaze nekažnjeno, jer ih ni manje trgovine, a posebno veći trgovinski lanci ne tuže za štetu od nekoliko stotina ili hiljada dinara.

Na meti lopova su i građani, koje džepare u prevozu i na ulici, što se podvodi pod obične krađe. I oni, većinom, odustaju od privatne tužbe. Kažu da im se ne isplati da se za štetu od, na primer, 1.000 dinara povlače mesecima po sudovima, plaćaju takse i pravnu pomoć.

U slučajevima sitne krađe policija obezbeđuje podatke o lopovu kako bi oštećeni podneo privatnu tužbu. Postoje slučajevi i kada policija umesto građana može da podnese prijavu i protiv sitnih lopova.

"Podnesemo krivičnu prijavu po službenoj dužnosti protiv ovakvih izvršioca ukoliko su izvršili više krivičnih dela čistim spajanjem, zbrajanjem štete koje je proistekla iz tih krivičnih dela dolazimo do iznosa preko 5.000 dinara", objašnjava šef Odseka za džepne krađe u Policijskoj upravi Beograd Aleksandar Mitrović.

Prema Krivičnom zakoniku, za sitnu krađu, osim štete koja nije veća od 5.000 dinara, smatra se delo učinjeno sa namerom da se pribavi mala imovinska korist koja tu sumu ne prelazi. Neki kriminolozi kažu da prema sitnim krađama ne treba biti tolerantan.

"Svaka krađa je krađa, da li je pri tome namera ili efekat bio 2.000, 5.000, 100 dinara jer ako vi nekoj bakici penzionerki uzmete 100 dinara sa kojima je pošla na pijacu, vi ste uzeli sve", ističe kriminolog Zlatko Nikolić.

Za sitnu krađu propisana je novčana kazna, najmanje 10.000 dinara ili zatvorska do šest meseci, koja se najčešće izriče povratnicima. I novčanu kaznu obično zamenjuju zatvorskom, jer nemaju novca da je plate.

Jedan od razloga zašto postupci u sudovima traju duže nego što bi trebalo jeste što sitni lopovi uglavnom nemaju mesto stanovanja ili ga često menjaju, pa je do njih teško doći.

Ivana Ramić iz Prvog osnovnog suda u Beogradu objašnjava da je, doduše veoma retko, moguće da se slučaj završi na jednom pretresu.

"Ukoliko postoje sve procesne pretpostavke da sud može da vodi postupak i da donese odluku i ukoliko su tokom pretkrivičnog postupka obezbeđeni dokazi koji su potrebni može da se završi i na jednom pretresu, što znači u veoma kratkom roku, ali kažem to je neki idealan scenario koji daleko od toga da ne postoji u praksi", napominje Ramićeva.

Od juna 2012. samo u Prvom osnovnom sudu u Beogradu od oko 1.700 suđenja za tešku krađu, presude su izrečene skoro trećini lopova, za obične krađe od oko hiljadu i po, epilog je dobila tek polovina predmeta. Za sitnu krađu od 36 nerešeno je ostalo 12 postupaka.