Granatu na Markale mogle ispaliti obe strane

Svedok odbrane Jasuši Akaši izjavio je na suđenju Radovanu Karadžiću u Tribunalu u Hagu da su granatu koja je na sarajevskoj pijaci Markale 1994. godine ubila i ranila desetine građana, mogle ispaliti obe zaraćene strane.

Po optužnici koja tadašnjeg predsednika Republike Srpske i vrhovnog komandanta njene vojske Radovana Karadžića tereti za terorisanje stanovništva Sarajeva, granatu je na Markale ispalila Vojska RS.

U eksploziji jedne minobacačke granate, na Markalama je 5. februara 1994. poginulo 66 građana, a ranjeno je više od 140 osoba.

Japanski diplomata Akaši, tada specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za bivšu Jugoslaviju, svedočio je da je eskpertska komisija koju je formirao, posle istrage nije mogla tačno utvrditi koja je zaraćena strana ispalila granatu.

U komisiji su, po rečima svedoka, bila po dva eksperta iz zemalja naklonjenih Muslimanima, odnosno Srbima, a predsedavao joj je Kanađanin.

"Oni su zaključili da je granata mogla doleteti ili sa strane srpskih snaga ili sa strane snaga bosanske vlade. Zaključak komisije koji sam ja prihvatio, bio je da je napad mogao doći sa obe strane", rekao je Akaši.

Izjavio je da mu je Karadžić, dan posle ekplozije, kategorično tvrdio da VRS nije ispalila granatu i da je to učinila Armija BiH.

Na sugestiju optuženog koji se brani sam, Akaši je potvrdio da je, posle eksplozije na Markalama, Karadžić pristao na prekid vatre, ali da je vlada BiH "smatrala da to nije dovoljno i htela je povlačenje artiljerije" VRS oko Sarajeva.

Upitan da li je srpska strana, po sporazumu o uklanjanju artiljerije oko Sarajeva iz februara 1994, imala pravo da povuče teško oružje iz centara za sakupljanje pod kontrolom Unprofora, u slučaju da bude napadnuta, Akaši je odgovorio: "To je bilo vaše shvatanje".

Svedok je izjavio i da je lider bosanskih Muslimana Alija Izetbegović nije delio entuzijazam vođstva RS za pregovore koji su u to vreme bili zakazani u Ženevi.

Vlada u Sarajevu nije želela primirje

U nastavku svedočenja na suđenju UN Jasuši Akaši potvrdio je da 1994-95. vlada u Sarajevu, ohrabrena od SAD, nije želela dugoročni sporazum o primirju u BiH.

Odgovarajući na pitanja Karadžića, Akaši je rekao da su muslimanski lideri i zvanični Vašington verovali da bi trajnije primirje omogućilo bosanskim Srbima da zadrže veliki deo teritorije BiH koji su zauzeli tokom prethodnih ratnih godina.

Na pitanje tadašnjeg predsednika Republike Srpske, svedok je potvrdio da je odnos snaga u BiH bio promenjen zahvaljujući vojnoj pomoći koju su, uprkos embargu UN, Armiji BiH pružale SAD, Nemačka i neke azijske zemlje.

Svedok je naveo da je vlada Alije Izetbegovića odbila da produži četvoromesečno primirje koje je, uz pomoć bivšeg američkog predsednika Džimija Kartera , bilo sklopljeno krajem 1994. godine.

"Vi i Hrvati ste pristali na produženje primirja, ali je bosanska strana bila protiv, što je onemogućilo sporazum", rekao je Akaši optuženom.   Upitan od Karadžića ko je najviše kršio primirja, Akaši je odgovorio: "Sve strane, a naročito vaša, kao i strana bosanske vlade".

Karadžić će sutra Akašija ispitivati o događajima u Srebrenici u leto 1995. godine.

Karadžić je optužen i za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH i uzimanje za taoce pripadnika mirovnih snaga UN, 1992-95.