Počelo suđenje Goranu Hadžiću

Suđenje bivšem predsedniku samoproglašene Republike Srpske Krajine Goranu Hadžiću, optuženom za zločine nad Hrvatima i drugim nesrbima u Istočnoj Slavoniji 1991. i 1992. godine, počelo je danas pred Haškim tribunalom, uvodnom rečju tužilaštva. Proces Hadžiću je poslednji pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji u Hagu.

Tužilac Daglas Stringer ukazao je u uvodnoj reči na Hadžićeve veze s tadašnjim rukovodstvom Srbije i učešće u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu" sa ciljem stvaranja etnički čistih srpskih oblasti na teritoriji Hrvatske, javlja dopisnik agencije Beta.

Hadžić je optužen za zločine nad Hrvatima i drugim nesrbima u Istočnoj Slavoniji tokom 1991. i 1992. godine, kao učesnik zajedničkog zločinačkog poduhvata sa Slobodanom Miloševićem, Jovicom Stanišićem, Frankom Simatovićem Frenkijem, Željkom Ražnatovićem Arkanom, Vojišlavom Šešeljem, Mihaljem Kertesom, Radovanom Stojičićem Badžom, Milanom Martićem i pripadnicima JNA.

Prema optužnici, Hadžić i drugi učesnici planirali su, podsticali, naredili, počinili ili pomagali progon nesrba na rasnoj, verskoj ili političkoj osnovi.

Tužilac Stringer je istakao Hadžićevu političku ulogu i odgovornost najpre kao premijera SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem, a kasnije i kao predsednika SAO Krajina, uz ocenu da je Hadžić bio - "Miloševićev čovek na terenu".

Prema njegovim rečima, Hadžić je "dobijao instrukcije od Beograda", imao je "novac i moć" da ostvari planove iz zajedničkog zločinačkog poduhvata.

On je te planove sprovodio tako što je rukovodio ubijanjem, iseljavanjem, hapšenjima, pljačkom, omogućavao da se ta zlodela izvrše, ohrabrivao ih, odnosno nije ništa činio da ih spreči, iako je to mogao i morao.

Tužilac: Hadžić tražio etničke granice

Kada je Stringer spomenuo da ništa nije činio da spreči zločine, Hadžiću je na licu zaigrao smešak. To se desilo i kada je Stringer govorio kako je on ne samo omogućavao iseljavanja nesrba, već je stvarao takve životne uslove nesrbima da oni "nisu imali drugog izbora nego da odu".

Tužilac je istakao da je Hadžić bio "lice SAO na međunarodnim sastancima" i da je i u domaćoj i međunarodnoj javnosti stalno istupao s porukom da je jedino rešenje za konflikt u Hrvatskoj - razgraničenje između srpskog i hrvatskog naroda.

Kao dokaz je priložen snimak sa RTS-a u kojem Hadžić, pred odlazak na pregovore u Njujork, govori da će jedino ovakvo razgraničenje "garantovati mir".

Stringer je rekao da je Hadžić sprovodio diskriminatorske mere prema Hrvatima i drugim nesrbima, da je naredio konfiskaciju hrvatske državne imovine i da se zalagao za granice Republike Srpske Krajine po etničkim linijama od pre Drugog svetskog rata.

Takođe je, kako tvrdi Stringer, uveo zabranu hrvatskim građanima da ulaze u Krajinu.

Haški tužilac je Hadžića imenovao i kao čoveka koji je olakšavao ulazak vojnih i paravojnih snaga iz Srbije u Krajinu, i da je "potpuno bio uključen u razgovore" između civilnih vlasti i tih snaga, to jest da su one bile "integrisane" pod Hadžićevom civilnom vladom.

Takođe je rečeno da je Hadžić "često bio u Beogradu", gde je "išao da dobije oružje", a da je u istočnoj Slavoniji omogućavao obuku paravojnih formacija koje su uz JNA, "nekad odvojeno a nekad zajedno", sprovodile "prljavi posao" - uklanjanje nesrba.

Stringer je ukazivao i na "blisku saradnju" Hadžića i paravojnih formacija Željka Ražnatovića Arkana i na činjenicu da je centar za obuku Arkanovih snaga bio u istoj zgradi u Erdutu, gde je bila smeštena i vlada SAO Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema.

Vensov plan, sredstvo za status kvo

U nastavku prvog dana suđenja, tužilac je tvrdio da su se proterivanja nesrpskog stanovništva iz samoproglašene Republike Srpske Krajine, kojoj je on bio predsednik, nastavile i posle dolaska mirovnih trupa Ujedinjenih nacija (UNPROFOR) 1992. godine.

Prema rečima tužioca Stringera , Hadžić je kao predsednik Republike Srpske Krajine "odbijao koegzistenciju" na njenoj teritoriji, a Vensov plan, na osnovu kojeg je UNPROFOR došao u Krajinu, "služio mu je samo da očuva status kvo" nakon ratnih sukoba tokom jeseni 1991. godine.

"Nesrbi su i dalje osuđivani i proterivani. Nije prihvatao povratak izbeglica na teritorije", pod kontrolom Srba, rekao je Stringer.

On je ukazao i da su novoosnovane jedinice teritorijalne odbrane RSK bile "pod direktnom komandom Hadžića", a da su neke jedinice JNA "ostale u RSK" i posle povlačenja, pri čemu su neka vozila JNA samo prefarbana kako bi ostala u službi teritorijalne odbrane.

Stringer je ocenio da je stvaranje vojske RSK predstavljalo kršenje Vensovog plana, i da je ta vojska imala logističku podršku Srbije, pri čemu je paravojna jedinica Tigrovi pod komandom Željka Ražnatovića Arkana ostala u RSK.

Tužilac je dalje ukazao na Hadžićevu bliskost sa Arkanom, koju je dokumentovao snimcima sa raznih TV stanica.

Takođe je govorio o odgovornosti Hadžića u vreme pada Vukovara u jesen 1991. godine i da je blisko sarađivao sa JNA.

Hadžiću je stavljeno na teret da ništa nije činio da spreči nehumano postupanje sa hrvatskim zarobljenicima i njihovo ubijanje i mučenje u zatvoreničkim centrima, za koje je rečeno da su postojali i u Srbiji, to jest u Sremskoj Mitrovici i Šidu.

Prema Stringerovim rečima, Hadžić je obilazio ove centre. Tužilac je rekao da su srpske snage tokom ratnih dejstava 1991. godine uništavale i pljačkale verske objekte u istočnoj Slavoniji, a da se ovakvo ponašanje nastavilo u posle dolaska UNPROFOR-a.

Takođe je rekao da su se i prinudna iseljavanja nesrba nastavila, a da je kod izbeglica postojao strah da se vrate svojim kućama bez obzira na prisustvo međunarodnih mirovnih snaga.