Karadžić izvodi 600 svedoka

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, kome Haški tribunal sudi po optužbi za genocid u Srebrenici i druge zločine nad nesrbima tokom rata u BiH, namerava da u svoju odbranu pozove 600 svedoka.

Karadžić, koji se brani sam, sudu je, kako je danas objavljeno, podneo poverljivi spisak sa imenima oko 600 svedoka koje namerava da pozove tokom dokaznog postupka odbrane čiji je početak zakazan za 16. oktobar.

Poverljivost liste, Karadžić je u podnesku sudu obrazložio time što "neke od osoba sa liste još nije uspeo da kontaktira, a neke možda zatraže zaštitu identiteta".

Karadžić nije isključio mogućnost da na kraju dokaznog postupka i sam svedoči u svoju odbranu "ukoliko tako bude odlučio".

Istovremeno, Karadžić je od sudija zatražio da mu za odbranu odobre dvostruko duže vreme od onog koji su tužioci potrošili za izvođenje dokaza protiv njega.

Dokazni postupak protiv Karadžića, tužioci su okončali za 300 radnih sati, odnosno dve kalendarske godine. Za odbranu, optuženi je zatražio 600 radnih sati, obrazlažući da mu je dvostruko vreme potrebno kako bi negirao ne samo iskaze svedoka optužbe, nego i presuđene činjenice iz ranijih procesa pred Tribunalom, koje je raspravno veće prihvatilo.

Među deset veštaka koji će svedočiti u Karadžićevu odbranu je i beogradski profesor prava Kosta Čavoški koji će, kako piše u podnesku, svedočiti o "političkim pitanjima u SFRJ i BiH".

Karadžić najavljuje i da će odbranu iznositi "u veoma brzom ritmu" i da planira da svakodnevno pred sudije izvede po jednog svedoka. Kako je najavio, Karadžić će svedoke izvoditi po istom, hronološkom redosledu iz optužnice po kojem je to učinilo tužilaštvo. Iskazima svedoka, Karadžić će se prvo braniti od optužbe za zločine u Sarajevu, a potom od navoda optužnice o progonu nesrba iz opština širom BiH; uzimanju međunarodnih talaca i genocidu u Srebrenici.

Na kraju odbrane, Karadžić namerava da izvede svedoke koji bi trebalo da negiraju iskaze svedoka - "insajdera" iz VRS. Odbranu pred Tribunalom, ukoliko odluči da svedoči, okončaće sam Karadžić.

Tužilaštvo je svoj dokazni postupak protiv Karadžića počelo u aprilu 2010, a završilo krajem maja ove godine. Tužioci su pred sudije "uživo" izveli ukupno 195 svedoka, dok su još toliko svedočanstava u spis uveli u pisanom obliku.

Krajem juna, pretresno veće Tribunala odbilo je Karadžićev zahtev da bude oslobođen posle dokaznog postupka optužbe, zasnovan na tvrdnji da njegova krivica nije dokazana.

Sudije su utvrdile da je u prvom delu suđenja izvedeno dovoljno dokaza protiv Karadžića po 10 tačaka optužnice, uključujući i onu za genocid u Srebrenici.

Raspravno veće je, međutim, Karadžića oslobodile krivice po tački optužnice koja mu je na teret stavljala genocid nad Muslimanima i Hrvatima u BiH, van Srebrenice, ocenjujući da tužioci nisu dokazali nameru vođstva RS da u sedam bosanski opština potpuno ili delimično uništi nesrpsko stanovništvo.

Na tu odluku, tužilaštvo je uložilo žalbu.

Karadžić je optužen za genocid nad više od 7.000 Muslimana u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce, 1992-95.

U 10 tačaka, Karadžiću je optužen za genocid, progon, istrebljenje, ubistva, deportacija, nehumana dela, terorisanje, nezakoniti napadi na civile i uzimanje talaca.

Suđenje Karadžiću počelo je krajem oktobra 2009, ali je tužilaštvo prvog svedoka pred sudije izvelo tek sredinom aprila 2010.

Prvu optužnicu protiv Karadžića, Tribunal je podneo krajem jula 1995, ali je on ostao na slobodi do 21. jula 2008. kada su ga u Beogradu uhapsile vlasti Srbije i zatim izručile u Hag.