Počelo suđenje Mladiću

Suđenje bivšem komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću, optuženom za genocid, progon i druge zločine nad Muslimanima i Hrvatima tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1996. godine, počelo je pred Haškim tribunalom uvodnom rečju tužioca Dermota Gruma.

Grum je odmah na početku rekao da je "Mladićeva ruka" zajednička u svim zločinima koje su njegove snage počinile nad hiljadama građana BiH " samo zato što nisu bili srpske nacionalnosti".

"Zajedničko tim zločinima jeste i zločinačka namera da se bosanski Muslimani i Hrvati trajno uklone sa velikog dela teritorije BiH, na koju su lideri bosanskih Srba polagali pravo. Zajednički su im i počinioci, zajedničko im je i to što je ruka Mladića vidljiva u svakom od tih zločina", naglasio je Grum.

Pre tačno 20 godina, Mladić je, prema rečima tužioca, postao komandant VRS i "zločinačkog poduhvata" etničkog čišćenja nesrba koji je "realizovao vojnom silom". Mladić je od vođa RS dobio zadatak da se Srbi etničkim čišćenjem razdvoje od Muslimana i Hrvata, da se teritorije sa većinskim srpskim stanovništvom povežu koridorima, uspostavi granica na Uni i Neretvi, podeli Sarajevo i RS izađe na more, tvrdi Tužilaštvo.

Tužilac Grum rekao je da je hiljade muslimanskih i hrvatskih muškaraca sa područja koja je silom zauzimala, VRS nezakonito pritvarala u logore poput Omarske, Keraterma i Trnopolja kod Prijedora, Manjače ili Sušice kod Vlasenice, gde su držani pod nehumanim uslovima, bez dovoljno vode i hrane, prebijani i ubijani.

"U logoru Keraterm, 1992. godine je 150 zarobljenih ubijeno odjednom, a sličan zločin počinjen je i u Sušici", rekao je tužilac.

Grum je tvrdio i da je Mladić odgovoran i za seksualno nasilje kojem su u pritvorima podvrgavane muslimanske žene, ali i muškarci. Kao primer takvog nasilja, naveo je višestruka silovanja kojima su na više lokacija u Foči bile podvrgnute Muslimanke. Tužilac je citirao i svedočenje jedne od njih da su joj srpski vojnici prvo ubili oca i brata, a zatim je silovali "više od 50 puta".

Navod optužnice da su, po naređenju Mladića i predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, snage pod njihovom kontrolom u maju 1995. godine uzele za taoce stotine pripadnike Unprofora, Grum je dokazivao citiranjem izjava optuženih u kojima su to potvrdili.

Karadžić je, posle pretnje NATO da će bombardovati srpske položaje oko Sarajeva, izjavio nemačkom nedeljniku Špigl da će "uzeti pripadnike UN za taoce" i "bez milosti učiniti sve za dobrobit svog naroda".

Pošto je, zbog ispaljivanja 1.500 granata na Sarajevo, NATO 25. maja 1995. godine započeo bombardovanje instalacija i skladišta VRS, Mladićeva vojska uzvatila je uzimanjem vojnih posmatrača UN za taoce, rekao je Grum.

Zatim su ih vezali u blizini radara i drugih instalacija, isturajući ih kao "živi štit" od NATO napada.

Kao dokaz da je komandant VRS to naredio i odobrio, Grum je citirao zapisnik sa Mladićevog sastanka sa komandantom Unprofora Rupertom Smitom tokom kojeg je potvrdio da je neke taoce razmestio i oko glavnog štaba VRS.

Uvodnu reč na suđenju Mladiću, tužioci će završiti sutra, kada će govoriti o delu optužnice koji Mladića tereti za ubistvo više od 7.000 muslimanskih zarobljenika iz Srebrenice u julu 1995. godine.

Odbrana je obavestila sud da neće izložiti svoju uvodnu reč sve dok tužilaštvo ne završi svoj dokazni postupak. Na početku suđenja, Tribunalu se neće obraćati ni Mladić.

Mladićev branilac, beogradski advokat Branko Lukić rekao je da će odbrana tokom suđenja dokazati da "nije istinita priča" koju je u svojoj uvodnoj reči izložio tužilac Grum.

"Danas smo čuli priču tužilaštva i ta priča je ružna. Mi ćemo dokazati i da nije istinita", rekao je Lukić posle prvog zasedanja Tribunala u procesu protiv Mladića.

Odluku da svoju uvodnu reč ne održi sve dok tužioci ne završe izvođenje dokaza protiv Mladića, branilac Lukić je obrazložio da ne želi da tužiocima otkrije strategiju odbrane, pre nego što oni završe dokazni postupak.

Upitan o tvrdnji tužioca Gruma da je Mladić "lično" učestvovao u snajperskim napadima Sarajeva, Lukić je odgovorio da će tužilaštvo, ukoliko tvrdi da je Mladić "uzeo pušku i ubio nekoga", morati da promeni optužnicu, pošto ta tvrdnja nije sadržana u njoj.

Lukić je potvrdio da je Mladić danas iz sudnice gestom uzvratio na gest jedne od članica porodica žrtava iz BiH, koje su raspravu pratile sa galerije za publiku. Predsedavajući sudija Alfons Ori zatim je i Mladića i publiku upozorio da se uzdrže od takve komunikacije, zapretivši da će u suprotnom spustiti zastore na staklenom zidu između sudnice i galerije.

"Kada je reč o njegovom ponašanju u sudnici, rekli smo mu da je u njegovom interesu da bude miran, objasnili smo mu da je naša uloga veoma ograničena, ali nisam video da li je gestikulirao u sudnici. Nama to svakako nije od pomoći", izjavio je advokat Lukić.

Optužnica u 11 tačaka

Optužnica generala Mladića u 11 tačaka tereti za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja rata. U dve tačke, Mladić je optužen za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština – Bratuncu, Foči, Ključu, Prijedoru, Sanskom Mostu, Vlasenici i Zvorniku.

Devet tačaka optužnice na teret mu stavljaju progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju, prisilno premeštanje, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje talaca.

U prvim pojavljivanjima pred sudom, početkom juna i jula prošle godine, Mladić je odbio da se izjasni o krivici, ali je optužbe nazvao "monstruznim" i "gnusnim".

Predsedavajući sudija Alfons Ori u skladu sa pravilima suda, u spis je uveo da je Mladić izjavio da nije kriv. Pored predsedavajućeg Orija iz Holandije, članovi raspravnog veća u procesu protiv Mladića su sudije Kristof Fluge iz Nemačke i Bakone Moloto iz Južne Afrike.

Pre početka suđenja, sudija Ori rekao je da bi svedočenje prvog svedoka optužbe, zakazano za 29. maj, moglo biti odloženo zbog "značajne greške" koje je tužilaštvo počinilo u obelodanjivanju dokaznog materijala odbrani.

Inače, tokom dokaznog postupka, optužba će u spis uvesti izjave 413 svedoka, od kojih će se samo 148 pojaviti u sudnici. Iskazi većine svedoka, koji su već svedočili na drugim suđenjima pred Tribunalom, biće, radi uštede vremena, uvedeni u dokaze u pisanom obliku, a Mladićevi branioci Branko Lukić i Miodrag Stojanović potom će ih unakrsno ispitivati.

Samo sedam svedoka iskaze će dati "uživo". Za izvođenje dokaza tužioci imaju na raspolaganju 200 radnih sati.

Tužioci će, kako su najavili, dokaze izvoditi hronološkim redom – prvo o progonu nesrba širom BiH i opsadi Sarajeva, zatim o uzimanju vojnika Unprofora za taoce i, na kraju, o genocidu u Srebrenici.

Odbrana je obavestila sud da neće izložiti svoju uvodnu reč sve dok tužilaštvo ne završi svoj dokazni postupak, a na početku suđenja, Tribunalu se neće obratiti ni optuženi Mladić.

Branioci su više puta upozoravali da nisu spremni za početak procesa, budući da im tužilaštvo nije na vreme predalo ogroman dokazni materijal. Sve zahteve za odlaganje suđenja sudije su, međutim, odbile.

Prvu optužnicu protiv Mladića Tribunal je podigao 25. jula 1995, ali je on na slobodi ostao do 26. maja prošle godine, kada su ga vlasti Srbije uhapsile u Lazarevu kod Zrenjanina. Pet dana kasnije, Mladić je izručen Tribunalu.