Skupi krediti prazne novčanike

Kada se kriza tek naslućivala, 2008. godine, pravi bum su imali stambeni krediti. U narednim godinama velika potražnja je bila za potrošačkim kreditima, koje je, doduše, subvencionisala država. Ove godine, najtraženiji su gotovinski, čiji je rast počeo i prošle godine.

Radojka Nikolić iz magazina Biznis kaže da, kada god se uzimaju keš krediti znači da kupovna moć pada, da osnovnim prihodima ne mogu da se podmiruju potrebe i tim kreditima se vraćaju postojeći krediti ili se kupuje nešto drugo.

Gotovinskim kreditima se, dakle, gase požari, ali je problem što oni kojima je novac potreban hitno, ne pitaju za cenu. A ona nije mala – kamate dostižu 28 odsto na dinarske i do 18 procenata na kredite u evrima.

"Imamo veliku konkurenciju banaka koja guraju kamate naniže, što je dobro za klijente, ali postoje i drugi faktori koji tu kamatu podižu ili vraćaju", kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Prema Duglićevim rečima, teško je očekivati pad kamatnih stopa.

Kada već moraju da uzmu kredit, savet građanima jeste da razmotre ponude više banaka.

Dušan Uzelac sa sajta Kamatica kaže da će, kada se banke suoče sa činjenicom da klijenti odlaze sa šaltera jer im je kamata visoka, onda porazmisliti da je spuste što govori da konkurencija od 32 banke nije dovoljna, već i da je na građanima da naprave tu konkurenciju.

Čini se da su građani naučili bar jednu lekaciju – manje koriste kreditne kartice koje su jedno vreme bile pravi hit. Ipak, u prvu pomoć im i dalje redovno priskače dozvoljeni minus, koji nije nimalo jeftin.