Šansa u brodogradnji

U Srbiji radi trinaest velikih brodogradilišta koja su prošle godine ostvarila promet veći od 24 miliona evra. Firme zavise od potražnje na svetskom tržištu koje se tek oporavlja od krize. Veliku šansu brodogradnji daju projekti Evropske unije za podunavske zemlje.

Beogradsko brodogradilište, pre šest godina, zakupila je holandska firma "Vahali". Zapošljavaju 190 radnika, a u nova postrojenja uložili su dva i po milona evra i sada prave brodove duže od sto metara.

Danijel Vujević, na brodogradilištu, radi tek šest meseci, dok je njegov kolega Ljubiša Lazarević tu već 35 godina.

"Radio sam na brodogradilištu u Sremskoj Mitrovici, sad tamo nema posla i zato sam došao ovde", kaže Danijel Vujević, ističući da su uslovi za rad solidni, a plata uredna.

Ljubiša Lazarević, koji na brodogradilištu radi kao monter već nekoliko decenija, kaže da je sada mnogo lakše za rad jer je oprema savremenija.

"Vahali" planira da pravi cele brodove u Srbiji pa će morati da uloži još 250.000 evra.

"Kada budemo sklapali ceo brod, zaposlićemo još sto radnika, jer će to biti veliki posao", kaže vlasnik "Vahali" brodogradnje, Vinsent Beker, ističući da je vrlo zadovoljan time kako Srbi shvataju posao jer su veoma vredni i posvećeni poslu koji obavljaju.

Kod nas se uglavnom grade trupovi brodova, dok se finalna opremanja koja donose najviše novca rade u inostranstvu, jer su naši proizvođači brodske opreme i delova ostali bez sertifikata, ili su nepoznati na stranim tržištima.

Zbog toga je neophodno da brodogradilišta, njihovi kooperanti i projektanti zajedno nastupaju, smatraju stručnjaci.

Ljubodrag Perković iz Privredne komore Srbije kaže da je perspektiva u projektima Evropske unije, razvoju multimodalnog transporta, lučke infrastrukture i u zemljama trećeg sveta koje su pomalo zaboravljene.

Koliko su profitabilni remont i gradnja brodova, govori podatak da je u bivšoj Jugoslaviji godišnje od te industrije u budžet išlo i do 200 miliona dolara.